Nova Evropa

Атини донела је известан број важних закључака, које ћу и овде споменути, зато што држим да они садрже основе интелектуалне сарадње међу балканцима. Тако је наша Комисија тражила редовну размену професора међу свеучилиштима, учење једног балканског језика и једне балканске књижевности на универзитетима сваке балканске државе, оснивање катедара за упоредно право балканских земаља, сталне односе међу балканским музејима с помоћу организовања предавања и посета и измена репродукција уметничких дела (отисци скулптура, цртежи, фотографије). Ове измене биће драгоцене за све научнике и уметнике који желе да познаду и проуче предмете данас стварно неприступачне без великих трошкова и далеког путовања. Осим тога, наша је Комисија тражила и превођење балканског фолклора, народних предања, и то на језик простога пука сваке државе, затим узајамно превођење савремених књижевних и драмских дела под окриљем и надзором књижевних и уметничких друштава балканских народа.

Држим да је једно од најхитнијих питања која би, на овоме подручју, требало повољно решити: побољшање наставе у школама. Школа на Балкану требало би да постане школом мира. Њен задатак није, да трује односе међу народима, и да сеје мржњу и потиче суревњивост једних на рачун других, која онда може да изазове сукобе и неспоразуме. Настава у основним и средњим школама, а онда и по свеучилиштима балканских држава треба да престане да буде средством и потицајем за претеривање и шовинистичко славољубље; остајући нацијонална, она може ипак бити истинољубива и беспристрасна. Саме владе требало би да настоје, да се изврше измене у том правцу, и да се нарочито истичу у настави они моменти — оне установе, оне традиције, и они обичаји и навике, — који су заједнички свим балканским народима. Тако би, у првом реду, требало озбиљно поправити наставу повеснице, што не сматрам немогућим ако би се показало мало смисла и добре воље. Наша је Комисија поименце тражила уклањање из историјских учбеника оних глава и одељака у којима се подгрева мржња и подбада на освету. Наместо тих глава и одељака могло би се корисно уметнути странице које би говориле о интелектуалним и уметничким установама и делима балканских народа. Нарочито би било добро настојати око учења историјесоцијалнихиекономских установа (>Wirtschaftsgeschichte«) и културне историје (»Киturgeschichte«). YnyhyjyhH ђаке у том правцу, давала би се предност општему над специјалним, идеји пред празном чињеницом, будући да су идеје главни покретачи сваког историјског развитка. На овај начин би повест балканских

343