Nova Evropa

жавање, и за ширење идеја споразума н јединства. Он би се. могао образовати чим се државе сложе у мишљењима и нађу потребан новац. Док до тога не дође, Комисија за Интелектуално Зближавање добила је бар ту задовољштину, да је у статуте свакогодишње Балканске Конференције унесен члан, који говори о стварању Балканског Института с помоћу две или три секције Секретаријата. Моје је уверење, да ће се мерама предложеним од наше Комисије допринети знатно сарадњи међу балканским народима.

Зближавајући народе Балкана, позивајући их на заједнички рад, упућујући их да се међусобом познаду и разумеју, те приређујући измену и наизменична предавања и састанке интелектуалаца, који би били главни сарадници на побијању предрасуда и заблуда, Прва Балканска Конференција, која се састала у Атини, испунила би своју узвишену мисију и извршила би трајно дело у служби и на корист Мира.

Сеотвез Сатасигепе, делегат Румунског Савеза Интелектуалаца, и известилац Комисије за Интелектуално Зближавање, на Првој Балканској Конференцији.

Ekonomska saradnja balkanskih država,

(U Grčkom Broju »Nove Evrope«, za maj 1930, doneli smo od G. Evelpidija članak, ma francuskom jeziku, »Le rapprochement ćconomique des Etats Balkaniques«, pošto smo pre toga — u broju od aprila — dali prikaz njegove knjige »Les Etats Balkaniques«, u kojoj već iznosi glavne ideje, koje stalno i neumorno zastupa, о potrebi ekonomskih vezć i ekonomskog zbližavanja medju balkanskim državama.)

Prva Balkanska Konferencija u Atini bavila se i pitanjem saradnje balkanskih državša na području ekonomskom, Ona je jednodušno priznala, da je ovaka saradnja, dosada zanemarivama, neophodno potrebna u buduće u zajedničkom interesu svih, Prirodna podela rada, u raznolikosti obradjivanja i produkata koji se prostiru od Dunava do Krita, poziva ih na saradnju i na uzajamno dopunjavanje u radu, Balkanske zemlje se prirodno dopunjuju u pogledu svojih proizvoda: Rumunija, Turska, Bugarska, i Jugoslavija, imaju sve vrste žita i razvijeno stočarstvo, dok Grčka proizvodi voće, i sveže i sušemo, ili ai ulju; osim toga, Jugoslavija, Rumumija, i Arbanija izvoze drvo i šumske proizvode. Dalje, rude u Grčikoj i Jugoslaviji, minerali i petrolej Rumunije, ugalj Turske i Bugarske, dopunjuju snabdevanje ovih zemalja glavnim sirovinama. Napokon, Grčka ima ђтоdarstvo i luke koje mogu poslužiti ujedno i susednim zemljama,

345