Nova Evropa

uz njihovu trgovinsku flotu i njihova pristaništa, Politički savez medju balkanskim zemljama, prema tome, mogđao bi se lako osigurati prirodnom raspodelom ekonomskih i tehničkih sredstava i produkata, izlazima na more koji bi se dali medjusoono urediti, i proizvodnjom izvesnih zajedničkih produkata {kao što je naprimer duham).

U svima balkanskim zemljama vlada danas ekonomska kriza, koja potiče velikim delom usled pada cen4 raznim proizvodima, a poimence žitaricama i drugim poljoprivrednim produktima. Poljoprivrednici mastoje da intenzihikuju proizvodnju, a i vlade čine sve moguće napore u dstom pravcu; ali ono što se proizvede u različitim ekonomskim prilikama i sredinama teško nalazi tržišta koja bi to prihvatila i potrošila, Njihove cene padaju često ispod troškova proizvodnje, Ni slobodna utakmica medju narodima, koja se ponekad pretvori u nezakonita sredstva (kao što je naprimer ft. zv, »dumping«), ni zaštitne mere protiv uvoza sa strane, ne mogu da pomognu internacijonalnom stanju na ekonomskom polju, Jedino saradnja zainteresovanih država mogla bi doprineti da se prebrodi najteža kriza, Mere koje bi trebalo preduzeti u tu svrhu mogle bi se podeliti u dve kategorije: 1) zajednička odbrana svojih produkata na stranim tržištima, i 2) uspostavljanje izmene proizvoda medju balkanskim državama.

Balkanske su države preimućstveno poljoprivredne zemlje; ali su one već pošle i putem industrijalizacije, Poljoprivreda i stočarstvo zaposluju 85% radnog stanovništva Turske, 78% u Rumuniji, 76 u Bugarskoj, 70 u Jugoslaviji, i 58 u Grčkoj, Ove dve proizvodne grane sačinjavaju ujedno najvažnije delove njihova nacijonalnog dohotka, i to 57,4% u Bugarskoj, 56,7 u Arbaniji, 49,9 u Grčkoj, 45,2 u Jugoslaviji, i 37,8 u Rumuniji, Štaviše, ova poljoprivredna proizvodnja čini ujedmo ogromni deo njihova izvoza, tako u Bugarskoj 85,9%, u Grčkoj 80.2, u Turskoj 78,5, u Arbamiji 78,3, u Rumuniji 59, i u Jugoslaviji 53,2% celokupnog izvoza. Možda treba dodati, da se i velik deo industrijskih artikala proizvodi s pomoću poljoprivrede (brašno, vino, šećer, ulje, i t. d,).

Nasuprot tomu, balkanske države uvoze naročito industrijske proizvode, koji ujedno sačinjavaju veći deo njihova uvoza (66.17% za Rumumiju, 63.50% za Tursku, 62,30 za Bugarsku, 60.25 za Jugoslaviju, 50,85 za Arbaniju, i 20,50 za Grčku). Pad cena poljoprivrednih proizvoda vuče za sobom smanjivanje iznosa koje su ove zemlje dosad dobijale iz inozemstva, dok u isti mah cene industrijskih artikala koje uvoze ostaju iste, Na taj način nastaje kriza za balkanske države, koja ima štetne posledice za njihovu narodnu privredu i njihove finansije, kao 1 та stabilizaciju njihova današnjeg novca, Ako se pritom još uzme u obzir, da se 8otovo celokupno poljoprivredno pučanstvo

346