Nova Evropa

Међу људма добре воље,

(Из једног чланка у „Га Веупе Вејбе" од 1. децембра 1926, према изводу у „Die Auslese" sa јануар 1927. М. Сањије је посланик у париском Парламенту и вођа католичког омладинског покрета.)

Конгрес у Биервилу (Б;егуШе), одржан августа 1926, оставио је снажан утисак у јавности. Окупио је у једном лепом, мирном местанцету, на 60 km од Париза, пет хиљада пацифиста, већином млађих људи, припадника преко тридесет разних нација. Беспримерни успех овог скупа побудио је надалеко интерес за демократске мировне конгресе. Какав циљ имају ови конгреси, и шта су досад постигли 2

Ови конгреси треба да међусобним личним упознавањем народа помажу осигурање мира. Годишњим окупљањем омладине свих нација треба да буде оснажен дух пријатељства и споразумевања. Учесници конгреса састоје се из присталица свих гледања на свет; ту су заступљени хришћани свих вероисповести, као и слободни мислиоци и јевреји; сви су добродошли који желе сарађивати на измирењу народа, на остварењу мира љубављу и добром вољом. Циљ конгреса је неусиљено састајање и узајамно упознавање, а у вези с тим, третирањем актуелних проблема, о којима држе уводне реферате позвани стручњаци, и отварањем дискусија, учити се искалити срце, међусобно се разумети.

Први. Конгрес одржан је од 4—11. децембра 1921 у Паризу. Већ на том првом Конгресу била је заступљена 21 нација, иако само по малом броју делегата. Требало је много одважности да се ускоро после свршетка Рата приреди овакав конгрес. Приређивачи су сазвали посред Париза, у Пантеону, један јаван скуп, који су посетили на хиљаде Паризлија, и који је потпуно успео: десеторица немачких пацифиста били су живо поздрављени. Ко је доживео те часове првог измирења, неће их никад заборавити!

Други Конгрес одржавао се 1922 у Бечу, најтоплије поздрављен несамо од стране Савезног Председника него и од стране целокупног пучанства. Годину дана затим пружила се опет прилика за смелије иступање: као место скупа био је утврђен Фрајбург 1. В., Али је година 1923 донела запоседнуће Рурског Подручја, па су још на граничној станици француски учесници Конгреса салетани да се врате натраг, јер да има поуздане вести да ће Французи бити линчовани. Али се учесници Конгреса нису дали задржати, и доживели су задовољштину да су све приредбе упркос нацијоналистичке харанге прошле у пуном складу. Године 1924 заседао је Четврти Мировни Конгрес у Лондону; а годину дана затим у Луксембургу. Оба ова скупа прошла су у пуној