Nova Evropa

Овака расматрања склониће народе и њихове радне класе, коначно, да уклоне препреке које се супротстављају стварању великих економских подручја, чиме ниуколико није условљено и везано одступање од њихових нацијоналних државних права. Велика индустрија схватила је већ потребу интернацијоналних економских олакшица. Францусконемачким споразумом у погледу калија и челика, картелима сијалица и трачница, и т. д., ударени су први почеци проширивања привредних подручја, који имају изгледа на успех, а остали ће следити смањујући запреке које стоје насупрот.

Трговинско отежавање међусобне измене робе увек је било извором политичких спорова, несугласица, и непријатељстава; уклонити их из света, значи ојачати пријатељске односе између држава и служити миру. А само у миру може да цвати благостање народа.

Dr. ing, Gothein.

Sta bi bilo sa privredom u novom ratu.

Objava jednog movog velikoš rata djelovala bi na opću privredu, a naročito na finansije, sasvim drugačije nego što je djelovao prošli Svjetski Rat, Niko nije mogao predvidjeti, kakve će laj rat ostaviti posljedice na cjelokupni privredni život, u prvom redu na valutu i na finansije, Danas, poučeni iskustvom, pri objavi novog rata, svako bi se požurio da poduzme potrebne mjere kako bi sačuvao svoju imovinu,

Za Svjetskoša Rata, tek pod konac počele su jače da padaju valute pojedinih zaraćenih država, A. glavni pad, u državama koje su izgubile rat, došao je nakon Rata, budući da se nikako nije moglo doći do ravnoteže ni u državnim finansijama ni u platežnoj bilanci, Ali i države koje su iz rata izašle kao pobjednice, doživljavale su velike oscilacije u vrijednosti svoje valute, Silne milijarde, uložene u ratne zajmove maročito kod Njemačke i Austro-Ugarske, pod konac Rata postale su bez vrijednosti (»non-valeur«), Danas bi javnost, u svim državama koje bi ušle u novi rat, već prvog dana, nastojala da spase svoju imovinu, »Disagio«, odnosno disparitet vrijednosti izmedju metalnog i papirnog novca, odnosno izmedju domaćeg i stranog neutralnog novca, već prvog dana rata postao bi znatan, i nikakove represivne mjere države ne bi ta pomogle: svako bi nastojao da se čim prije riješi papirno# novca i da ga pretvori bilo u metalnu bilo u stranu valutu, S obzirom na oskudicu stranog, odnosno metalnog, novca pune vrijednosti, već prvog dana bi se strane valute i metalni novac plaćali mnogo skuplje nego što je zakonski paritet, Prema tome, države koje bi ušle u rat morale bi od samog početka računati sa pogoršanjem kursa svoga novca, u prvom redu zato što bi u samoj zemlji svako bježao od nacijo-

65