Nova Evropa

orgija Ljvova, koji je medjutim ispustio iz ruku krmilo ladje usred najveće bure. A onda je došao veliki besednik i nervozni čovek, koji nije mogao da podnese nadčovečanski teret Rata i Revolućije, koji nije mofđao da bude državni poglavar i vrhovni zapovednik trup4 najveće države na svetu usred opšteg požara i opšteg rasula. Njeđa је гатетшо genijalni manijak i rušilac, eksperimentator koji je hteo da upotrebi Rusiju kao polugu za svetski prevrat, ali nije u tome uspeo, već je izdahnuo od prodresivhe paralize ostavivši za sobom hekatombu od dvadesetak milijori& mrtvih {više nego Svetski Rat na svim frontovima), A onda se konačno Rusija srozala ha gvozdenu diktaturu polupiзтепов 1 пеки шпов Gjurdjijanca, sa zagonetnim osmehom tipičnog ofijentalca, kojega je sam slavni mu vodja okarakterisao kao niska i gruba čoveka, i koji je i postao ovo što Je tom svojom črubošću i bezobzirnošću., Pod upravom оуоб »ЈозНа 1« паstavlja Rusija svoj sttašni put propisan sudbinom, pokušavajući da sve okrene tumbe, dok narod gladuje i teškim žrtvama plaća izvoz koji treba da preuredi i spase zemlju od očigledne propasti. Kamo? Dokle? — Ko je kriv?

Kerjenski, u svojim memoarima, skida sa sebe svaku krivicu i odđovornost. On i ljudi njegova kruga, kaže, jedini su predvideli šta će doći, jedini su se držali prave ı spasonosne linije; i nije, kaže, njihova krivica što su boljševici bili zločinci, što su generali bili ograničeni i prostaci, što su sovjelski vodje pokazali grešnu popustljivost prema boljševicima, i što je uopšte cela Rusija bila poladela. Kerjenski je, to smo već gore rekli, bio odličan advokat, pa se čovek ponekad i nehotice podaje njegovoj argumentaciji., Ali to ipak ne znači, da ova na koncu konca ne ostaje u mnogom, veoma mnogom, jalova i nedovoljna. I još nešto, Kerjenski, na više mesta, ističe kako bi se sve bilo drukčije svršilo... da se samo malo drukčije ponešto desilo. Ovalkva su uveravanja i suviše detinjasta i najivna a da bi se mogla ozbiljno uzimati u pretres. Lako je biti prorokom — unatrag! Nećemo se stoga dalje zadržavati na tome, pa se zadovoljavamo da, uz rezerve koje сто gore naveli, ipak smatramo Kerjenskog čovekom sa dosta pozitivnih osobin4, koji je svakako časno služio Rusiju, iako je doživeo brodolom. I možemo reći mirne duše, da su ove njegove uspomene istorijski izvor prvoklasne važnosti, sa kojim se vredi još malo pozabaviti.

Koliko su puta već ispričani prvi dani Revolucije, pa se ipak čovek uvek sa najživljim interesovanjem vraća па te добаdjaje i prati s pažnjom svako novo izlaganje. »Mi smo odavna znali«, kaže Kerjenskci, »da u drami koju smo preživljavali mora danas ili sutra da nastupi katastrofa, Ali niko ne bi pomislio da će se katastrofa desiti baš toga dana, u jutro 12. marta. Nisam naravno mogao predvideti, kad sam u najvećoj žurbi na-

382