Nova Evropa

pustio svoju sobu, koliko će se moj položaj promenufi nakon mođa povratka u nju, i da ću se uopšte vratiti samo na nekoliko časaka,.. Pri sećanju na onaj dan, kada je Rusija stajala na raskrsnici, spopada me ona ista duševna sputanost koju sam onda osećao, Dok sam se približavao Dumi, meni se činilo da se sa svakim korakom približujem uzdrhtalim snagama novoga života što se budi. I kada je stari vratar zatvorio zamnom kao uvek vrata dvorca, meni se učinilo da mi je on tada zanavek zatvorio povratak u staru Rusiju. U onu staru Rusiju koja je još juče postojala, i koja je još postojala i u to martovsko jutro... To je bilo neobično doba: doba imspiracije, doba smelih odluk4 i velikih planova. Šta je onda značila brića svakidašnjice? Šta su vredeli nekakvi partijski interesi? Sve je to bilo utrnulo, Ostala je samo jedna dužnost; samo jedna briga morila je svakog od nas, samo jedna misao lebdela je pred očima sviju, — to je bila Rusija. Rusija u opasnosti, u borbi, u krvavom kaosu!,.. Istoričari, socijolozi, teoretičari svake vrste, opisaće sa puno učenosti i mudrosti šta se onda — 12, marta 1917 — desilo u Tavrijskoj Palati. Oni će istorijski naučno pronaći veoma prozajične razloge, da objasne promenu Која зе desila sa svakim od učesnik4 onda u prvom alttu strašne tragedije smrti i vaskrsa Rusije, Ali, kakogod oni registrovali i obeležavali etiketama onu dramu i пјепе junake, oni time neće ništa dokazati i ništa objasniti ako ne zagledaju u ono što je zbilja važno i značajno. Oni ne treba da zaborave, da revoluciju treba shvatati kao čado, kao stvaralački akt čovečje volje, kao junačku borbu za ostvaгепје уеспов ! ђезКтајпоб !деаја ,.. Ја штат da posvedočim, da je to bila buržoazija koja je u ono veliko i burno vreme istupila bez straha i sa požrtvovanjem, za život i spas nacije, neobazirući se na tesnogrude i egojistične klasne interese; паргоtiv, napuštajući radosno svaki klasni mteres, i gledajući u tome najveći i najsvetliji čin svoga života,., Kada se sada setim onih sednic4 u Tavrijskoj Palati, pojavljuje se u mome sećanju kao meka magla koja obavija sve te slike, Mi smo svi bili u nekom naročitom raspoloženju, koje niko ne može razumeti, alko nije i sam učestvovao u nečem sličnom, I kao da smo bili obavijeni nekim strašnim ili prekrasnim snom, mi smo igrali maše uloge onako tačno kako je trebalo da bude, bez ikakova kolebanja, bez ikakve neodredjenosti u odlukama, To nije bio razum kojim sam pronicao u dogadjaje, već celo moje biće, celo moje ja, moje instinktivno osećanje da je došao veliki trenutak... Spolja, dvorac je izgledao više kao vojnički logor ili tvrdjava nego kao zgrada u kojoj su izdavani zakoni, Sanduci municije, gomile ručnih granata i oružja, brzometne puške, donošeni su sa svih strana i smeštani u parku oko dvorca. Svaki ugao, svaki kutić bio je pun vojnika, Nažalost, oficiri sa bili retki,., Revolucija nije bila skovana snagama ljudskog razuma, — ona je

383