Nova Evropa

Белешке, Отист Говен (бапуат).

Одилазе стари пријатељи, један по један. Сада нам је опет однела смрт једног од најстаријих и најоданијих, Огиста Говена.

Говен (Амбизје (Сзацуашт) је био један од најистакнутијих и најутицајнијих европских новинара и публициста, »генерал на перу«, како су га звали његови млађи другови и поштоваоци. Уз Викема Стида и Ситона-Ватсона, и уз Масарика, он је — особито својом предратном и ратном публицистичком делатношћу — помогао дићи нивб европског новинарства, начинити од њега несамо што већу »силу«, него ту силу и везати за законе морала и савести, и упутити је на проучавање чињеница и поштовање истине. Може се мирне душе рећи, да је та плејада сјајних пера и независних мишљења припремила терен и поучила државнике и политичаре предратне Европе у просуђивању стања ствари у Европи пред Светски Рат; и није до њих кривица, да Нова Европа — након Рата — није успостављена тачно према њиховим жељама и њиховим саветима. Они су, у сваком случају, предвидели шта ће доћи; а свој пророчки дар имали су да захвале поглавито своме познавању прилика и испитивањима на лицу места.

И Говен је, проводећи своје најбоље године у румунском Галацу на Дунаву, као секретар Дунавске Комисије, учио језике и удубљавао се у историју Румуније и Балкана, у појединости Источног Питања, уносећи тако свеже познавање елемената у студије међународних проблема, чиме се касније, као дугогодишњи уредник за спољну политику угледног париског »Јоштпа! дезг Ређаћа«, тако издашно и с толиким успехом — поглавито за праведну ствар малих народа — користио, све до своје смрти. Нико стога није са више права него он могао саветовати нашој академској омладини у Паризу, да се не бави новинарством и политиком, док се не врати у своју домовину, и док не буде много видела и научила и искусила. (Тај свој говор држао је 1. децембра 1921 у Паризу, на прослави трогодишњице југословенског уједињења и уступио га је »Новој Европи«, која га је донела на уводном месту свога броја од 2!. децембра и. г.). Своје студије и чланке прикупио је и издао у деветнаест свезака, од којих су задњих четрнаест посвећене »Европи из дана у дан« (»Еџгоре аи јошг Је још), третирајући питања спољне политике о којима је писао даномице у »Јантпа! дезг Ређаћ««, од године 1908 до 1920. Четврта свеска садржи »Југословенско Питање« (1918).

390