Nova Evropa

његовим очима, значи подсецати корене његова живота, мењати његову природу и његов тип, разбуктавати ватру ње гова земаљског живота на штету духовнога, и то још пре него што је дошао у могућност да испољи и примени сва. своја још неизражена својства, и да своју пуну меру.

Што се тиче приговора, да сам сељак сече и уништава своје шуме, ту треба истаћи, да он то додуше чини појединачно, неувиђајући последице оваког делања, баш као што свет у граду, где нема надзора и поуке, квари и уништава јавне установе и зграде, оштећује паркове и споменике, прља локале и тргове, и т. д. Али сељак, као скупина, биће увек први да помогне поретку и систему који чува и штити шуме као највеће нацијонално благо. Код нас су се, међутим, шуме уништавале без скрупула и без сажаљења, и може бити да би све биле досад уништене да је бивша Монархија оставила боље жељезничке и водене комуникације. Напротив, у Србији (а слично и у Црној Гори), ни најгори пљачкаш-политичар не би могао, или боље не би смео, задрти у ове темеље Државе и Народа, па су тамо ради тога уклањане династије и падале главе; иначе се Србија као држава не би могла ни одржати. Код нас се радило без страха од одговорности, јер се није знало ни ко одговара ни коме одговара; и што је најгоре, није се ни сматрало да је то обична пљачка и уништавање, баш као кад би Холанђани почели рушити своје одбранбене морске насипе, или томе слично.

У томе је ето трагедија једног поколења: рајинска деца, од српског опозицијонарства и нацијоналног револуцијонарног заноса и идеализма, још недовољно сита и без моралних основа за друштвено-политички живот, дошла преконоћ до моћи и положаја, постадоше пљачкашима властитог нацијоналног иметка и уништитељима општег блага. Под притиском »мистичне фурије« обневидеше и почеше рушити кров над главом, другим речима почеше сами себе прождирати! И ко зна шта би се на крају још догодило, да је настављена игра политичара од заната, и оних на влади и оних из опозиције. Шта се сада догађа у овом правцу, то препуштамо фантазији и расуђивању читалаца, будући да смо доспели у неполитичке воде Шестог Јануара. У сваком случају, могућност здравијег развоја сада је већа, и ми можемо мирније наставити наша расматрања под окриљем релативне сигурности овога часа.

“ Да се Босна и Херцеговина у својој суштини потпуно

схвате, неопходно је потребно нарочито уочити, поред осталих момената, и верско-религијозне прилике: мора их се

52