Nova Evropa

Тако govori staroj Evropi dobronamerna mudrost novog sveta, Ali ona pušta s vida jednu krupnu činjenicu —: da u damašnjoj Evropi nema ko da je čuje! Amerika od pre sedamdeset бофшта bila je Amerika Abrahama LinkoMma, velikog učenika Vebstera i Kleja, i apostola Vašingtonova Evandjelja, a iederacija severno-američkih državš počivala je na njegovoj istorijskoj deklaraciji, da »kuća podvojena u samoj sebine može opstati«, dok u poraknoj Evropi, sam tvorac memoranduma o Evropskoj Uniji, Brijan, koji ima za sobom jednu od najkulturnijih zemalja, sa najvećom količinom zlata u državnim ftrezorima, malodušno troši reči uodbranu Lige Naroda »protivu pesimističkih i neopravdanih kritika«! Kako tu izgledaju ostali »veliki državnici« koji treba da reše privrednu krizu i da osiguraju svetu mir i blagostanje!,..

Ali, kad već nema u današnjoj Evropi Vašinšton4a i LinКојпа, treba da se bar ono državničke mudrosti što je ima skupi i udruži na zajedničkom poslu, I treba državnici i vodje naroda da uvide, da ima stvari koje oni ne znaju i gde oni moraju pitati za mišljenje stručnjake, privrednike i tehničare; jer će inače ličiti nadrilekarima, koji leče bolest iako je ne poznaju, pa će se uzaman čuditi i vajkati, što bolesniku nije bolje i što kriza nikako ne prestaje, Ne mogu profesijonalni političari i ministrinestručnjaci, koji menjaju resore kao kapute, znati kako se organizuje saobraćaj i svetsko tržište, ili kako se stabilizuje kupovna snaga novca, pa ma sedeli na okupu i većali sto dodina! Jer iz govora i vedra neba ne padaju gotova rešenja, Stručan i smišljen plan, i sistematski rad, jedini je lek krizi, lagan ali pouzdan, >

А па drugoj strani, ko bi se pametan osvrtao na »pesimiste« i zloguke proroke, i na one koji samo traže »ko je kriv« i »ko je odgovoran«! Zar nije apsurdno misliti, recimo, da u jednom kraju Jugoslavije mora biti oskudice i gladi, dok u drugom kraju pale žito i ne znaju kud će s letinom?,.. Ali, izlišno je dokazivati ono što je očigledno: da je privredna kriza u Evropi samo posledicom nesmisla za organizaciju, uz lošu volju da se opšti interesi pretpostave blagostanju pojedinaca, i ljubav za čoveka pogrešnom shvatanju evropskog rodoljublja, Treba se dakle obrnuti u sebe i malo zamisliti; a onda, podeliti posao i prionuti uz njega, Inače ćemo biti kao oni naši ljudi iz sela Podujeva, koji su nekoliko godin4 sakupljali pare i gradili crkvu, pa kad su je — sad pre neki dan {vidi dopis u beogradskoj »Pravdi« od 9, septembra) — dovršili i hteli da posvete, našli su da je sagradjena na lošim temeljima, i da su zidovi popucali, pa da se ima cela porušiti i graditi iznova...

(с

111