Nova Evropa

А међу грабљивицама човек је највиши облик. Он није тек једна врста мајмуна; само систематска ревност за класификацију запаљених анатома приближила је човека мајмунима, што се ево сада показало као закључак изведен у хитњи и површан ...« Шпенглер полаже највећи значај нато да утврди природну и начелну крволочност човекову, — то му је полазна тачка; човек је грабљива звер, борац и освајач; он мрзи све што је ван њега, а у својој борби за живот он се служи изумима и проналасцима. То је, дакле, прва теза.

Одакле се, и када се, појавио човек» — Шпенглер не верује у мирну и бескрајно дугу еволуцију. »Светска историја иде од катастрофе до катастрофе«. Он извргава руглу и сам појам еволуције, и дарвинизам. Напротив, њега одушевљава Дефрисова (Н. де-Мпез) теорија мутација. Она је уосталом сада у моди; њу примају и многи комунисти, а и други присташе и идеолози катастрофа, темељних промена и револуција, као што је и Шпенглер. Човек се јавља одједаред, неприпремљен, — јавља се и улази у живот катастрофално, слободан од инстинката, од власти феле. Његова рука, његово око, продужење руке стваралачким и пронађеним оруђем, напокон техника као »тактика живота«, као ослободилачки метод и радња, те комбиновани напори руке, ока, и оруђа, — све је то створило и дало њему бескрајне могућности у борби са природом. »Радњу руке (да Тип), која мисли, зовемо ми делом (фе Тађ. Радње има, чим се појави звер; дела има само онда када се јави човек... Виде узрок како настаје ватра, и њене последице. И многе животиње знају ово, али само човек измишља циљ и средство, начин на који ће се она запалити. Нема другог дела које би било толико стваралачко. То је дело Прометеја. Једну од најнелагоднијих, најмоћнијих, најзагонетнијих појава природе: муњу, шумски пожар, вулкан, изазива човек сам, против природе. Како је то морало утицати на душу — први поглед у својом руком запаљену ватру... Али је човек још усамљен.

Долази други ступањ: проналазак језика и друштвене организације. Позната је, ни постала је шаблонском, чувена изрека којом Аристотел почиње своју »Политику«: »Човек је по природи друштвена животиња«. Шпенглер као да не дели ово мишљење. За њега, организација, као и језик, јесу проналазак. Организација изазива основну поделу рада између људи: једни воде, други су вођени. Организација има своју технику; а и необично јако потенцира саму технику у ужем смислу те речи: што даље, утолико се брже развијају и техника и организација. Али сурова борба остаје,

318