Nova Evropa

као животни закон. »Политика, то је само пролазна замена рата борбом духовним оруђем«.

Довде смо изложили, укратко, опште идеје, претпоставке Шпенглерове. Оне су код њега изнесене често духовито, са полетом, са страшћу и одушевљењем; али, стварно, нису баш толико оригиналне. Сада ћемо прећи на онај други, актуелни, апокалиптички, део његове књижице.

: Историја ради на скокове, иде вратоломно од катастрофе у катастрофу. Па и сада је катастрофа на домаку. Високе културе, т. ј. културе у ужем и вишем смислу, израсле су на више места, почев од близу 3000 године пре Христа, на ограничену простору; и трајале су највише по хиљаду година. »Такав је и темпо последњих катастрофа. Сваких десет година имају свој значај, готово свака година има своје лице.« Основна особина нових, донекле ефемерних, култура јесте: стварање града, развитак варошког живота и вештачки компликоване сталешке разгранатости друштва. Културе се развијају независно једна од друге. То је једна од основних мисли Шпенглерових (која се даје знатно оспорити), а везана је с идејом катастрофе, с одрицањем еволуције и напретка. »Фаустовска, западноевропска култура можда није последња, али је свакако (заштог) најмоћнија, најстрашнија, најтрагичнија, ради унутрашње противуречности између јаке засићености духом и дубоке духовне поцепаности«. Она ће можда и наћи наследника, тамо између Висле и Амура (Словени, Руси, Евразијци, т. ј. мешавина словено-туранска2), »али је борба између човека и природе практично завршена« (>)... »Викинзи крви« (путници, освајачи, војници и државници), И »викинзи духа« (истраживачи, научењаци, проналазачи), створили су ову последњу (или претпоследњу») културу. Машину, неизбежног пратиоца и оруђе ове културе, одвајкада су, међутим, сматрали »проналаском ђавола«. Пораст градова донео је са собом секуларизацију технике; она је постала световна и грађанска. »Наследник готских монаха, првих истраживача, постао је световњак-истраживач, учени свећеник. машине. Са рацијонализмом претвара се вера у технику готово у материјалистичку религију. Техника је вечита и непроменљива, као Бог Отац; она ослобађа човечанство, као Бог Син; она га просвећује, као Свети Дух. А њен присташа је филистарски обожавалац напретка Новог Доба, од Ламетрија (Га Mettrie) до Љењина«.

___ Мстраживача и проналазача гони његова страст за испитивањем и решавањем тешких проблема, а нипошто мисао 0 последицама, 0 самом изуму, о користи или штети. Техника има своју унутрашњу логику, и коб; њој робује и по-

319