Nova Evropa

Глорификујући рат и насиље (у ужем смислу рат), онда политичко-дипломатску и привредну борбу, он пориче постојање других психичких и друштвених снага, и исмејава идеале. У томе је свакако његова највећа слабост, ту прави највише грешака. Можда је баш у идеалима спас, итоу идеалима слободе и правде, и у поштовању људске личности, њених права и њена достојанства, маколико да то поричу и Шпенглер, и немачки идеолози »Трећег Царства«, и фашистички пропагандисти, и комунисти, и људи руске т. зв. »треће емиграције« (види књигу С. Димитријевског, бившег комунисте и совјетског дипломате, »Сталин«, Берлин 1931).

Шпенглер не види нигде излаза. Зла коб и смрт лебде већ над Европом, над »фаустовском« културом: »Само сањалице верују у излаз. Оптимизам јекукавичлук. Ми смо рођени у ово доба, и морамо храбро ићи до краја пута који нам је предодређен. Дужност је остати на већ изгубљеном положају, без наде, без спаса. Издржати, попут оног римског војника чије су кости нађене пред једним вратима Помпеје, који је погинуо зато што су заборавили да га смене приликом ерупције Везува. То је величина, то значи бити расан. Такав частан крај јесте једино што се човеку не може одузети.« Слика је лепа и достојанствена. Али нам се ипак чини боље и човечанскије, истрајати у борби и у тражењу излаза, а не фаталистички покорно, пркосна става и скрштених руку, очекивати крај.

Рг. Алексије Јелачић.

Talijanski imperijalizam i Papstvo: IL Istorijski razvitak.

Jako posle dugog vremena, ne iznenadjuje suviše u Italiji oživljenje ideje Svetskog Carstva, kakvo su preci Talijana Rimljani u drevnosti kroz toliko vekova imali, Dok je Italija kasnije bila pocepana, kneževi malih državica nisu imali snage ni da pokušaju obnovljenje velike svetske države, i volja zato mogla je doći tek iza ujedinjenja Italije, Пађобте, 6. Musolini postavlja viši cilj medo Što se u ishmm misli postići, Ali ako talijanski kneževi kroz stoleća Srednjeg i Novog Doba nisu bili nosioci imperijalističke ideje, bilo je nekoga u Italiji koji je bio nesamo predstavnik ideje Svetskog Carstva nego, u neku ruku, i reorganizator te ideje, To je bio Papa.

Papa je bio dugo vremema mesamo verski poglavica zapadnih Hrišćana nego i moćam svetski momnarh, vladar пад

322