Nova Evropa

Руска Академија Наука основана је од Петра Великога године 1725, те је према томе прије шест година прославила · свој стољетни јубилеј. Под новим именом »П артијско удружење научно-истраживачких установа СССР« објелоданила је ту недавно извјештај рада за посљедњи децениј своје реорганизације, из којега вадимо слиједеће занимљиве податке.

У првом реду треба истакнути, да је руска Академија Наука сачувала стално, кроз читав вијек опстанка, све до данас, структуру једног разноврсна, широка, и компликована организма, с којим се тешко могу упоредити или мјерити сличне установе у Европи уопће, па чак ни сам »Вишећ Мавзешт« у Лондону, који је иначе познат по својој разгранатости рада по цијелом свијету. Данашње »Партијско удружење научно-истраживачких установа СССР« обухвата два велика одјељења: прво се дијели на више група, од којих свака посједује своје специјалне органе јавних знанствених организација и публикација (библијотеке, архиве, музеје, вјеснике за археологију, оријенталистику, природописну грану, зоологију, геологију, минералогију); друго, Институт за истраживање на свим теоријским, техничким, и практичним подручјима, са лабораторијима и знанственим перманентним комисијама, опсерваторијом, и тисковним заводом. Осим тога има разних испостава по удаљеним мјестима, напримјер биолошка секција у Севастопољу, посебно одјељење у Москви за проучавање и истраживање природнина у Русији, у истом мјесту и Комисија за руску дијалектологију, Повјесни и Археолошки Институт Кавказа у Тифлису, десет станица сизмике у Кавказу, Сибирији, и Тур кестану. На тим пословима забављено је на хиљаду чиновника, од којих 683 знанствених радника и 335 радника запослених у административној и техничкој служби.

Тако проширена и комплексна знанствена институција, која је за читав један вијек непрекидне активности покренула у великим пропорцијама знанствена истраживања сваке врсте, и прикупила досада читаву једну библијотеку најразличитијих студија и биљежака из свих подручја знања и умјећа, у посљедње вријеме се стала нагло подизати и реорганизовати, након великог застоја поводом посљедње руске револуције. O.

На математској секцији, напримјер, која је 1918 године била запела са смрћу А. М. Љупунова, аутора класичних истраживања појава равнотеже капљевина у покрету, и године 1922, изгубивши А. А. Маркова, усавршитеља рачуна пробабилности, већ године 1994 В. д. Стеклов повратио је полетно напредовање темељним проблемима математске физике, док су Ј. В. Успенскиј и И, М. Виноградов продубли

341