Nova Evropa

теорију бројева. — На подручју физике и сисмологије, након смрти Б. Б. Галејна (Сајеупа, 1916), раде А. Н. Крилов (Кгујох) и П. П. Лазарев. А Ф. Јофе (Јое) истакао се у истраживању рентгенографије, а Т. П. Кравец, И. Акрутков, П. М. Никифоров, организовали су једну граниметричку експедицију за истраживање мајдана платине на Уралу. На осталим сисмографским радовима запослени су академици Тресков, Ратко Попов, госпођа А. Ј. Левицкаја, и т. д.. Велики су замах у овим посљедњим годинама узела и хемијска истраживања, оснивањем специјалних института, у којима веома успјешно раде Н. С. Курнаков, А. Г. Бергман, С. Ј. Соколов, госпођа Т. А. Хенка, Н. А. Трифонов, и други.

Географска, палеонтолошка, и геолошка истраживања, у Централној Азији и у арктичким крајевима, обављају са великим успјехом А. П. Павлов, П. П. Сучкин, и А. П. Карпински. Исто је тако знатан рад Академије на пољу минералогије, из које су објелодањени посљедњи радови о кристалографији Е. С. Фјодорова (преминулог 1919). Врло су обилне минералне колекције Института, сабране понајвише на руском терену, а које доказују големо минерално богатство још неискоришћено у земљи. Ботанички радови Академије, који су били запели након смрти А. С. Фаминцина (1918), поново су преузети под управом Ј. П. Бородина H Комарова, који сада објелодањује велико дјело »О сибирској флори«, и о новој активности Ботаничког Музеја, који је предузео разне експедиције, поименце у Новој Земљи н Гида Тундри. Физијологијом биља успјешно се баве чланови Академије В. Ј. Паладин, Д. Н. Небулов, Кошчев, н други, који су досада објелоданили разна врло опсежна и оригинална дјела о том предмету. Педологија, или проучавања земљишта са географског и пољопривредног становишта, такођер је знатно напредовала истраживањима К. Д. Глинке, Полинова, Праволова, и других.

У сарадњи с етнографским руским удружењима, Академија је много допринијела напретку зоологије уопће. На том се је пољу на особит начин истакла биолошка приморска станица у Севастопољу. Коначно, хидробиолошка истраживања Црнога Мора обавио је успјешно члан Академије И. М. Шоколскиј.

И хуманистичке знаности, особито историја — која је у посљедње вријеме изгубила неке своје марљиве представнике (Лапо-Данилевског, 1919; Фурелева, 1920; Латијчева, 1923: Кондакова, 1925) — преузела је своју дјелатност знаменитим радовима Успенскога, В. В. Бартхолда, и С. Ф. Платонова, на подручју руске и византијске повијести. Палеографски словенско-руски радови настављени су, као припрема за састав будуће »Енциклопедије словенске филологије«.

342