Nova Evropa

да нама само изгледа тако услед своје велике удаљености од Земље, док фотографије, снимљене с помоћу дурбина у току читавог низа година, показују при пажљивом посматрању, да се узајамни положај најкрупнијих звезда овога сазвежђа несумњиво мења; све те звезде имају самостално кретање, чија брзина износи неколико километара на секунду, али се оне налазе на огромним одстојањима једна од друге, и не крећу се у истом правцу: две крајње звезде »Дубхе« и »Бенеташ« — крећу се у једном правцу, а шест осталих — у супротном. Горе споменуте суседне звезде Дубхе и Мерак крећу се у супротним правцима, исто као и Мизар са својим суседом Бенеташем, само што ми при тако огромном одстојању целог сазвежђа од Земље не можемо лако приметити промену у узајамном положају звезда, нако се оне врло брзо разилазе у супротне правце. Међутим, док прође неколико хиљада година, слика овог сазвежђа имаће сасвим други изглед.

Најновија истраживања показују, да наш Галактични Систем нема тако правилан сочиваст облик како се је то још пре извесног времена замишљало. Не, наш звездани систем је доста безобличан, пљоснат комплекс звезда, у којему су оне разбацане без икакова реда; на неким местима су збијене у веће или мање гомиле, на другима су расуте. Проучавање нашег Галактичног Система важно је и интересантно још и по томе, што приморава нашу мисао да изађемо ван њена простора, да замислимо још шире просторе васијонске. Тако се развило ново, врло занимљиво поглавље науке о космосу, науке о телима која се налазе ван нашег Галактичног Система.

Мислећи о склопу васијоне, не можемо а да се не зачудимо како је мало у њој материје, и како су наретко посејани звездани системи у васијонској пустињи. Неки научници, са доста разлога, упоређују наш звездани систем са мноштвом чијодиних главица, разбацаних по земљи на одстојању од 50—100 километара једна од друге. Ако додамо к томе, да се сваки од ових звезданих система састоји из атома и простих (елементарних) тела, — а атом је опет један нарочит систем, у коме је већи део незаузет материјом, — васијона ће нам изгледати невероватно празном. Ова мала (у упоређењу на димензије) количина материје расута је без икакова видљива реда. Огромна већина звезда представљају саме собом готово потпуно самосталну јединицу, потпуно равноправну са другима. Мако понекад видимо поједине системе небеских тела да се групишу око неког заједничког центра (као -што је например наш Сунчани Систем, или групе двоструких звезда), ипак се као правило може узети потпуна самосталност звезданих индивидуа и отсут-