Nova Evropa

IX

Јесењски пламен блијешти на пријатном огњишту селском; Праска и просипље сјај, кроз пруће стоји га шум. Развеселиће он ме ко никад још досад, јер прије Нег је изгорио сноп, пепео покрио жар, Доћиће дјевојка мила. Запламтјеће крљад и пруће, Угријана ће ноћ с радошћу видјети сјај. Запослена ће зором да остави љубави лежај С попрета огњишта тог мамећи изнова плам: Амор је ласкаљки дао моћ вељу да изнова буди Радост што истом ју сад покрио пепел је лак.

Х

Александар, и Цезар, и Хенрик, и Фридрик, ти вељн, Радо би дали ми сад славе им овећу чест,

Једне кад ноћи бих мого да свакоме лог тај свој даден: Али јаднике је те притисла Орхуса моћ.

Зато се, ти који живеш, весели свом лежају топлом Прије но ногу ти прст Летин не окваси вал.

ПРЕВЕО: ВЛАДИМИР НАЗОР.

НАПОМЕНА. Гетеових „Римских Елегија“ има на броју двадесет, Ми доносимо овде првих десет; а других десет, опет у преводу Владимира Назора, донећемо у идућем броју, уз оквир, где Ћемо се мало позабавити овим Елегијама н њиховим преводом на наш језик,

Уредништво.

106