Nova Evropa

stivnost i ostaju — mucanje, šapat, krik, nerazgovetnost, Kod Getea, koji se elementarnosti bojao, a znao da se bez nje ne može, došlo se obratnim putem do nje: sastavljanjem raščlanjenih zglobova: nadjeni su bezbrojni zdlobovi i zakoni uzglobljivanja, i sve je to ponova dovedeno u oblik organizma. Elementarnije bi bilo, da je data vizija zglobljenoša отбаnizma; ali ta vizija — pokazalo se je to tako često — pri sudaru sa vremenom, sa vremenskim tokovima, krunila bi se, bledela, postajala tek zbrkom nabacanih boja i lica, Ipak ostaje majveći problem, koji Gete nije uvek rešio: da se celome gdomilanju života nadje još i podesna elementarna bujica koja bi ga ponela: da život bude takoreći i spolja kao elemenat i iznutra kao dimenzija postojećega,

Gete je do svojih prozrenja došao kao pesnik u stihiji jezika, Ali on nije smatrao jezik kao jedinu sredinu za iskazivanje životne istine, Bio je pesnik, i imao je jezik: govorne oblike, pojmove, gramatiku, ritam, ono što se rasklapa kroz reči, Gete je mislio, da je svugde odblesak prirode, pa i u jeziku; i u poeziji datoj jezikom, Ali je osećao, da je to mođuće i na svakom drugom čulnom, opipljivom, i izražajnom području. Mislio je, da bi se isto to moglo nekako iskazati i da nije pravio pesme nego, recimo, lonce. Samo, kako bismo mi to onda dokučili? Javljala mi se vizija: možda je to tačno, možda ima tvorničara i ćilimara, i čak pletilaca азшга, koji sve to iskazuju i u svome zanatu, — dok mi vidimo jednoliki rad. Javljala mi se vizija kod naših vezova i vezilja, da je u · jednom drhtaju i voljnoj nesaglasnosti sadržan iznenadni niz najviših stvaralačkih otkrića iste vrste kao i kod Getea; samo nam nisu otvoreni, osposobljeni organi da to uočimo. Onda se Geteova poruka, pre novom snagom obasjana, novim zna“ čajem natopljena, izdiže iznad ovih slutnja: »Vaspitaj čula«, U poeziji vaspitasmo čula trudom i naporima tolikih pokolenja, tolikih vračeva i jasnovidaca, A u »grnčarstvu« (neka mi ovaj pojam posluži za sve oblasti koje malo razlikujemo)? Tu maprosto nije učinjen potrebni svesni napor, Javlja se jedno geteovsko saznanje, dalje: biti »geteovac« svud i na svakome mestu, na svima područjima i mu svima oblastima. Možda mas tu čekaju blaga nevidjena, — blaga života otkrivena i nadjena, dana i uklesana? ,.. U svakom slučaju, Geteova lekcija života ne zadržava se na otkrivemoj prirodi i na poznatim tvorevinama; ona nas vija jednom neodoljivom Vizijom u oblasti u koje još nogom mne stupismo, mu oblasti smerne i skromne, obične i svakodnevne, u najobičniju svakidašnjicu, da i tu, svuda — nadjemo poeziju, najvišu poeziju,

nadjemo život, najistimskiji život, Stanislav Vinave?.

222