Nova Evropa

оба {tojest ostvaremog od velikih majstora na osnovu geteovskog zakona o stvaralaštvu) ne sme da propadne. Mora da se čuva, To je život zabeležem i ispoljen zasvagda, Postaje teško biti Evropljanmom, Ovaj mora da je svestan celokupnog zbiljski ostvaremoS života. Mora sve to da poseduje, po istom onom zakonu po kojemu mora samoga sebe osposobiti za samoga sebe, za život, Život u koncentrisanom vidu postaje školom života uopšte. Da bismo mistini živeli {tojest, postali svesni zakona o životu, i radili po tehnici života), moramo držati pred očima i u čulima sve ostvareno-Živo, sve Hu čemu podrhtavaju i izvode se pralenomeni, u vidu za nas razumljivu i dostupnu, Sve stvarno Živo, pronikmuto od umetnika, ostaje večita vredmost živoinosti, deo našeg počelnog kapitala; ne smemo ništa izgubiti od stvarno živoda, ostvarenodđa za nas kroz umetnost, jer život je Jedina naša vredmost, ako je dat tako jasno i opipljivo da mu se svi možemo približiti.

Prema ovome, za Getea ono što je živo nije nikad balast, nego škola života i vrhovna pomoć ličnosti da se ostvari (kroz загпатје Муофпо). Месштпиуо је зфоба (ејђе rodonačelnikom te Сиуатпе crte i kod vodja proletarijata, Ovi ruše politički stroj, a hteli bi da sačuvaju umetničke forme prošlosti, Za koga, i našto, ako su te forme — samo puke forme? Mi razumemo Getea, koji hoće da sačuva život života radi, moуоба i svakoga života radi, Ali gola i puka dokumentacija znači samo preopterećenje kojemu ne vidimo razloga, pa držimo da će s ovim pojmovima morati dijalektički materijalizam još jednom da raščisti, On je ovde, i neznajući zao, mesto pod uticajem Hegela i Marksa, u stvari pod uticajem

Getea, — samo u protivnom cilju i pravcu, Nameće se pitanje; ukoliko je Gete dosledan sebi, dosledan svome zakonu? — Mi smatramo da je dosledan do

krajnjih gramica, To je bio njegov prisni metod, koji je iz njega izvirao, Njegova dela bi se mogla na ovaj način dati raščlaniti i prikazati, — na najveće čudo Шојобке kritike, Da se iznadju prapojave i mjihova izvodjenja u »Vilhelmu Majsteru«, u »Hermamu i Doroteji«, u »Srodstvima po izboru, — isto onako kao »lajtmotivi« kod Vagnera. Drago je pitanje, koliko je ovaj metod kod Getea dovodio do зфуагпова dzgradjivanja života? I tu mislimo — mada bi Gete možda i bez metoda došao do toga, — da je setva meobična, a žetva beskrajna. Oseća se život i živo gomilanje pojavi, u vezi i OTganskom utkivanju mjihovu u druga živa jedimstva. Često bismo zažalili, iskazujući sumnju: pa ta najobičnija elementarnost (makar malo i površna) daje veću iluziju Jedinstva, daje veći utisak života, Ali elementarnost te vrste stari, i sa BOdinama vidimo kako пефабпе i nedovoljne reči, neprimećeni i površno nagovešteni obrti, odjednom gube svežinu i suge-

221