Nova Evropa

ба пе zna, bilo previdja, bilo prezre iz duhovne Јакопо и), Samo pravi umeinik treba da stvara umetnost; samo veliki umetnik sposoban je za stvaralačko poštenje, za stvaralačku skromnost, da se drži prirode, prirodina zakona, Tako je Gete i mođao da veruje u sebe — iz skromnosti, Samo velik čovek može da bude skroman па taj način, Mali majstor nije skroman; on se uzda i u druge zakone, on eksperimentiše sa proizvoljnim, nerazgovetnim, i slučajnim, i uverem je da je nešto ostvario, A stvarno je samo pobrkao i zabrijao!

Tako Gete, po logici pralenomenologije, po logici »Seteanizma«, stvara postulat: da je potrebno, da je neophodno, biti Gete, Pa i sama ta ličnost Gete, koja je načisto sa zakonom, mora stalno sebe da glača i jača i vaspitava u deteamstvu, u sposobnosti dolaska do pralenomena i izvodjenja na Osmovu njih: Gete mora da ostane Gete, mora da se stalno osposobljava za Seteovstvo,

Sve je to toliko prosto, i toliko jasno da mi je uvek bilo čudno zašto nije više naglašeno od biografia, po bezbrojnim studijama, Tama Geteova meobično je Javna, sam Gete smatra je tajnom wvalkoga stvaranja, svega рпгодпова, Sve živo jeste jedam produkat prirodima stvaranja; ono je, prema Geteu, postalo na taj način, Prema tome, ono što Gete hoće u svojim delima, to je pre svega da i ona budu živa. Gete se boji da napusti doživljenu stvarnost samo zato što je u njoj sva zbrka pravih prafenomena, Prafenomene treba oslobadjati iz toga Би-

stiža, i time se već napušta realnost, — nastaje »Dichtung«. Ali samo na osnovu dublje istine, na osnovu ртајепошепа u NJOJ,

Gete oseća u prirodi celoj, a i na svima područjima čovečanskoga rada, kako su delovali zakoni života, zakoni koji uskladjuju prapojave i izvode posledice njihove, koje nam se predstavljaju kao životni oblici, Kod Grka, naroda пајртrodnijeg u Geteovu smislu {naroda koji je ostvario okvir za najpotpumiji razvoj prapojavnih čovečanskih mogućnosti), vidi Gete remek-dela ravna prirodi {na isti način ostvarena, iz iste radionice, istom tehnikom života), Vidi, štaviše, bitnije, gušće, pretežnije oblike, koji nadmašaju i samu prirodu, koji su taRoreći dvostruko, trostruko, mmogostruko prirodmi, radjeni skoncentrisanom tehnikom prirode {s pomoću čoveka], Pa Gete nalazi i u Renesansi, u Ntaliji, i u Šekspiru, sve nove proizvode ove jedino ispravne. tehnike, Sve je to, nekako, do krajnje vidljivosti i opipljivosti ostvaren veliki zakon života, Sve to za Getea postaje najvećom tekovinom čovečamstva, suma ostvarenih, satvorenih konačno, prirodnih obrazaca. Njih Gete uvrštava u riznicu čovečamstva, On postaje veliki evropski sudija, i prima ili odbacuje; šta ima da se smatra za моја posed Evropljanina, I ništa od stvarno živoga, бефеоузка 21-

220