Nova Evropa
mem ikod biljke: to je list, od kojega po potrebi sve može da postane: i koren, i stabljika, i cvet, i zametak. Da sam prolesor za nemačku književnost, pokušavao bih sa djacima mesto neplodnih jezičkih i gramatičkih analiza — da tražim u Geteovim pesmama uvek osnovne intujicije, — ono što se njemu pričinjavalo da je list kod biljke; našavši osnovu, izvodili bismo dalje, razvijali. Samo što ja mislim da se kod Getea radi o masi ovakvih prapojava u svemu: prosto se podudara u vremenu i prostoru čitav niz prapojava,
Ovo bi možda bio put i način da se uopšte pronalaze bitmosti kod svakoga pesnika i umefinika, Ali kod Getea to nije put, to je Jedan od puteva: Gete je nesumnjivo i svesnc radio po ovome načelu; ali je nesumnjivo, pre nego što je za njega i znao, nesvesno i duboko njemu sledovao, To načelo ne mora biti kod svakogša pesnika merodavno, kod Getea ono je takoreći otkriveno od samoga Getea, Ono što je Gete video u celoj prirodi, u stvami, konstatovao je kao jedno sveto pravilo, pre svega, kod sebe. On je, zatim, ono što je Код sebe uočio, počeo tražiti u celoj prirodi, i odista utvrdio i našao u prirodi na svoj način, Ali, tražio Je jer Je morao da se uveri, da sebi samome dokaže: da zakon po kome je on stvarao jeste zakon po kome i priroda stvara, Jeste zakon stvaтапја, ima obaveznu snagu sveopštosti, Gete uzima celu prirodu za svedoka: da se ne vara u mačinu stvaramja, Svoj pralenomen, Gete je u raznim momentima svoga života raznim imenima nagradjivao i ishicao. Jednom mu je izgledalo, da je to »plodni, ili životvorni, sastojak«.
U umetničkim rasmatranjima tražio je Gete onaj plodoпозта буог 12 Којеба se sve daje izvesti u jednom remek-delu, Uistini, radi se uvek o prafenomenu, Iz njega se sve daje izvesti, Ova metoda, primenjena na Getea, mora dati punu meru. Ali, primenjena na druge? — Nesumnjivo je i tu značajna, Ipak, htelo se uzakoniti ovu Geteovu metodu, I mi bismo je uzakonili — za Getea, Geteova metoda, po kojoj peva, misli, stvara — Gete, On sam dao je ključ za sebe, misleći da daje ključ za prirodu, On ne bi bio zadovoljan sa saznanjem, da taj ključ nema obavezne snage i za svako drugo stvaranje, A budući duboko uveren u apsolutnu sigurnost i ispravnost tođa posmatranja, Gete je mogao da tako duboko veruje u drugu svoju osnovnu postavku: da je za umetnost polreban samo pravi majstor, nikada tek ljubitčlj ičovekod slučaja, Jer, treba stvarati po osnovnome 7аkonu stvaranja, tojest poći od jednoga (s mukom najčešće steбепоба) ЧоКибепоба pralfenomena, ili od nekoliko dokučenih pralenomena, pa ih razvijati, To je put prirode, Priroda se uvek tako drži, Ali obični smrtni to ne znaju, i jedan običan diletant u stanju je da ne postupa po tome zakonu (bilo da
219