Nova Evropa

pravi Gete, ono što mu je funkcija u svetu. On taj prafenomen razvija. Tako priroda razvija prafenomene, Geteova proučavanja organske prirode nisu došla kao posledica njegova interesovanja za izvesne oblasti jestastvenice — došla su kao posledica njegova celokupnog životnog stava, Pevajući, opistjući, pišući, on nailazi na pralenomen, na nešto jedinstveno i neraščlanjivo, On onda mora da dokuči: da li je tako i u prirodi, Zato proučava biljke, minerale, boje, optiku, — a ne radi njih samih, I dolazi do zaključka: da i priroda polazi od prafenomena, To jest, prafenomen je nešto što mi dalje ne možemo izvideti, To je prirodina jedinica za operisanje, Ali mi možemo da dokučujemo: kako priroda svoj prafenomen razvija u svet fenomen4, kako razvija i izvodi jednu osnovnu suštinu u mov niz uslovljenih razvoja i izvoda, Prafenomen — veli Gete — nešto je najčistije. U svojoj večitoj jednostavnosti, on sebi ne protivureči; ali ono što je 12 пјеба izvedeno, to već doživljuje zastoje, trenja, i vodi nas merazdovetnostima. Mi živimo medju izvedenim ({»abgeleitet«) pojavama, Mi tražimo kako da dodjemo do prapojava, do prapitanja, Dakle, Gete ne misli da su svud prafenomeni i nedokučnosti. Naprotiv, gde je samo nerazgovetnost tu Gete naslućuje da se i ne radi o ргаpojavi nego 'o izvedenome životu, i tu on traži onu prapojavu iz koje je život bio izveden, I misli Gete: moram da se pomirim sa prafenomenom, prapojavom do koje sam došao [jer dalje se ne može); ali i to je nešto, to je mnogo i premnogo, — znam da sam na granici, Drugo je to postati rezigniranim usred čovečanskoga, a sasvim drugo ako rezigniram na бгаnici, Gete ne misli da je granica svud i u svemu, — on traži dranice, da bi mogao da razlikuje ono iz čega se izvodi od onoga što Je izvedeno.

Tako je elementarnost uvek jedna granica, jedno ograničenje, jedna nemoć, Ono je, naravno, i jedna snaga, utoliko što znamo odakle da počnemo. Jer Gete — da se tako izrazimo — stvara onda naporedo sa prirodom, kao i ona: on traži prafenomen, prapojavu. To nije samo nešto čulno. Prafenomen je svake vrste. Lo je ono početno, iz čega se izvodi; a može da bude idealan, realan, simboličan, i identičan, po Geteovoj terminologiji, U stvari, po dubokome smislu Geteova verovanja, prafenomen može da bude od svake vrste, sve što je početno, neraščlanjivo, bogato mogućnostima razvoja, Geteov prafenomen: sličan je donekle Bergsonovoj intujiciji; ni ova ne mora recimo — da bude {ako še radi o kakovu umetničkom delu) samo u početnom svesadržajnome pojmu, bilo u jezičkom, ili u etičkom, i u svakom drugom. Tako kod Getea, intujicija jedne pesme nije samo jezička, idejna, etička, nedo tu ima nekoliko intujicija koje se susreću i sačinjavaju umetničku zajednicu kroz razvijeno, iz njih izvedeno delo. Gete pronalazi prafeno-

218