Nova Evropa

treba jedno stvaralačko pijanstvo, koje sve dokučuje štogod зе o životu zna, Sdegod odbrujava podrhftaj živoga,

Tako Geteu postepemo postaje strašno i mučno зуе ејеmentarno, — kome se divi, koje traži kod drugih, ali čeda se sam plaši, Jer elementarno, stihijsko, u stvari oslobadja pisca potrebe da se obazire ma život ı njegovu mnogostrukost, na bezbroj neophodnih detalja koji svi žive, te koji sačinjavaju i dogradjuju život, Elementarnost prelazi preko sveđa, Ona čini, u jednom mpovoljnom času, utisak stvarnije Živoimim, Izgleda sva sami život, Ali, ubrzo, najčešće, uvidja se sva praznina nedomašenih, neprimećenih, konkretnih čestica, uvidja se da je elementarnost sastavljena od propuštenih uzdrhftaja i kolebaja.

Razgledajući komad po komad svaki od mnogobrojnih Geteovih crteža, to sam jednako i na svakome koraku jasno osećao, Nisam tražio u Geteovim crtežima kakav mov podatak za razumevanje ove ili one važne osobine Geteove, i koliko je talentovan Dio čak i omde gde nije bitan, Tražio sam odgonetku njegova dledanja na stvari, Izdleda mi da sam je tu našao; Gete bi da u jednom pejsažu obuhvati sve, svaki i najmanji detalj zemljišta, oblika, gradjevime, kamena, sve što je čulno dosežno, Zato najzad ti oblaci i misu oblaci, nego množina kapljica; a krajevi horizonta toliko su vezani za zemljišne žive drhtaje, da se nije dao kraj, i nije dobio vidokrug. I oblak, i potez zida, i lmija horizonta, — sve bi to bile uproštene bilnosti, sve bi to bili elementi, Gete voli, obožava elemenat, ali — kako da kažemo — pravi elemenat, a boji se elementa koji za elemenat proglašava čovekova volja i uobrazilja, u svojoj potrebi za prostim, uproštemim, razgovetnim, i na prvi pogled živim, Ono što je samo živo na prvi poSled uskoro se pokazuje kao mesuštastvemo, a pravi je Život onde gde se sve dalje pred čulnim i duhovnim pogledom raskriva, raskiva, rastvara, sve movi lanac života, Postoji rekli bismo, da bismo bili jasniji — nešto izvesno elementarno, jedna izvesna elementarnost, koja to nije, koja je izmišljena goiOVO iZ površnosti, iz neukosti, neobaveštenosti, slaboga poznavanja zanata. Gete je prezirao šarlatanstvo; a ponajviše, možda, 2506 toga što postavlja lažne i nepostojeće granice čulnome obaveštenju, što služi ukidanju života, Postoji jedna druga elementarnost, istinskija, osnovnija, koja je prava granica čulnoga, iza koje se dalje ne doseže, Gete je obožava kao takovu, kao dalje neraščlanjivi deo prirode, kao čvor života, Ali a tu spopada jeza, Jer Gete hoće živo a ne čvor,

Priroda, tvrdi Gete, stvara prafenomene, osnovne jedinke koje mi dalje možemo da raščlanimo, Mi moramo da ih primimo kao takve, Ali treba da ih pronadjemo, Jer nije sve prafenomen, Treba ga tek naći, Prafenomen nalazi Gete u svim oblastima, Našavši prafenomen, Gete tek počinje da biva

217