Nova Evropa

čula i dalje razvijao, protančavao, vaspitavao. Bojao se on, dospodar života, da ne bude nepravedan prema životu, da gde slučajno ne propusti što živo! U tome je Geteova istma: istina celoša života, celokupnosti živoga u jednoj datoj oblasti.

U onome pismu, Verter zamećuje milijone bubica, u poslednjem crvenome zraku; on ne veli: roj, on veli — milijoni, 1 čak ni te bubice ne postaju bezlični roj, uopštenost, i jedimstvo. Sasvim logično dalo bi se izvesti iz ovoga osnovnoga stava, da pesnik Gete, priroda-Gete, drhti radi svake Žive tvarke, stalo mu je do svake životom osveštene tvari, i ništa mu nije mrskije i nemogućnije nego gubljenje veze sa konkretnim, uopštavanje, pristranost za zamišljeme oblike, Istinski oblik mu je draži, neophodan: jer u mjemu još uvek ima života i živih jedinicA; život se me dA iscrpsti, pesnik daje i zapaža jedan maksimum, ali još uvek ne daje, ne obuhvata, sve. Postoji uvek nada da će nov jedan obuhvat povećati broj života u živome. Zato Gete vaspitava svoja čula. Zato se Gete u svojim spisima drži svoga doživljenoga života, On ne opisuje ništa 510 nije na neki način doživeo. Ali ne zato što bi bio zaljubljen u meki istorijski i biografski realizam, već zato što je realna stvarnost jedna neiscrpna riznica života, dok je uopštena ili izmišljena stvarnost u neku ruku čak i Боба ја Жуојот (ако је zamišljeno, da je život u jednoj dimenziji bošatiji), ali u stvari, u osnovi, u celome svome opsegu punija životom, jer je sva život,

Gete neće da zamišlja život, znajući da će u već stvorerenome životu naći uvek veće obilje života nego u zamišljenome i naslućenome, On je neobično dalek od svakoga realizma a još dalji od naturalizma. On želi da iz jedne zgode izvadi sve što je život. Realizam to ne traži, njemu nije život glavno nego stvarnost, dakle i život i smrt, najčešće pak sama smrt, sama materijalnost. Naturalizam je još dalji od vitalnosti nego i sam realizam, Realizam unosi u svoja tkiva smrt, dok naturalizam falzifikuje punoću životnosti, Jer sve vidjeno i proosećano podvrgava tiraniji, istinskome nasilju; naturalizam vidi stvari pod pečatom najačega osećaja, najrazbuktalije odlike, i, naravno, previdja sve ono što je takodje živo ali čije prisustvo treba tek konstatovati uz pripomoć razvijenijih čula, razbistrenijih pojmova, utančamnijih osećaja. Naturalizam Subi milijone života u živome, da bi ostvario jedan jedini, krepki i grubi život, Geteu trebaju svi životi u datoj situaciji, u datom trenutku, Zato Geteu ništa nije strašnije i odvratnije neSo kad se izgubi kontrola nad čulima u tolikoj meri da se ne zapazi sverazgranatost i sveprisutnost života. U mladosti on slavi zanos. Ali se s pomoću zanosa nada da dopadne do srži života. Docnije mu je sav zanos u osećanju života, — svud konstatuje život, I uvidja da se to običnim pijanstvom ne postizava. Tu

216