Nova Evropa

I

U modernoj nemačkoj nauci, dva su osnovna shvatanja o pojmu i suštini genija: jedno je više socijološko,a drugo uglavnom biološko, Po prvom, kukturno-psihološkom shvatanju, čiji je glavni predstavnik Lan ge-Ajhbaum (VW. Lange-Eichbaum), gemije nije u samoj psihofizičkoj ličnosti nego u odmosu njegova dela spram društva i sredine. Genije dakle пе postoji sam sobom, nego postaje tek priznanjem i uvaženjem (»Уетћапв«) svojih vernih sledbenik4: genije nije stvaralačka sposobnost nego domosilac vrednosti. »Genije je dejstvo, dejstvo vrednosti na široki krug vernih«, — veli Lange, ı dodaje: »Genije je priznanje, gemije je dojam, genije je relacija, — бетије је п:тђиз,. Dokaz za ovako shvatanje malazi Lamge, s jedne strane, u velikom broju nepoznatih i nepriznatih gemija; a zatim, u neospormoj činjenici, da se i bez velike darovitosti mogu izvršiti gemujalna dela, Kao primere mavodi: Kolumba, Žan d' Arkovu, a naročito slučaj Isusov, Osmovne crte Isusove etike nisu originalne; sve glavne ideje: o carstvu Božjem, o Mesiji, o smaku sveta i strašnom sudu, ispovedalı su lariseji još pre Isusa; jedmo je nova tvrdnja Isusova, da je on зата Меза, а to je uverenje o vlastitoj veličini naročito često kod istmskih duševnih poremećaja,

Nasuprot ovome, po biološkom shvatanju, genije je odredjena psiholizička jedinka posebne vrste, i kao takova sama sobom predmet naučnog ispilvanja, Pritom E. Krečmer (Kretschmer), poznati pisac epohalnog dela »Korperbau und Charakkter« ı jedan od najvažnijih predstavnika ovog biološkog pravca [u svojoj studiji »Geniale Menschen«), karakteriše бетија, пе Као donosioca nego u prvom redu kao stvarača угеdnosti, Drugi predstavnik biološkog shvatanja, čuveni rasni bio- _ log i higijeničar Lenc (Baur-Fischer-Lenz, »МепзоћЦеће Па БНећкешајећте«, [ !гдапје, odeljak: »Die Erblichkeit der geistigem Begabung«), označava genijem uglavnom kvantitativno pojačamu darovitost; ipak, za razliku od talenta, koji je više Jednostrana sposobnost, denije se — po Lencu — ne odlikuje samo svojom mnogostranošću i većim obimom nego i gradativno, višim stepenom svoje darovitosti,

Medjutim, usprkos različitog shvatanja o suštini genija, i socijološka i biološka škola potpuno se slažu u saznanju, dd je psihopatološka nastrojenost veoma značajna odlika gemijalnosti. Lange (čije prvo delo o problemu genija ima karakterističan naslov »Genie-Irrsinn und Ruhm«) ne priznaje doduše apsolutnu uzročnu vezu izmedju gemija i ludila, ali naročito naglašava, da je stogodišnje iskustvo moderne psihijatrije dokazalo, da su medju genijalnima »zdravi u upadljivoj manjini«, a da »kod veike većine nalazi egzaktni istraživač nepovoljne, abnormalne

227