Nova Evropa

crte, koje su psihobiološki пебануле vrednosti, ili ukratko bionegativne«, Nadalje veli Lange, da je devet desetina svih genija u majužoj Vezi »sa ludilom, psihopatijom, i psihozom«, i da iskusmo Oko svakog dana zapaža u Životu prizor povezanosti izmedju »бетија 1 ludila«, | ; Isto tako ı Krečmer smatra -бетија екафтетпот уагјапота čovečje vrste, a sve što jako odudara od proseka {kao i patuljci i divovi, ili do krajnosti odgojeni рипоктута konji) nije stabilne strukture, nego je neobično osetljivo i sklono bolestima, »Stogša se ne smemo čuditi« — veli Krečmer — »ako i kod genijalne varijante ljudske vrste maidjemo ma izrazitu labilnost i osetljivost duševnog života, i na prilično znatnu sklonost maspram psihoza, neuroza, i psihopatija, kao što se to stvarno slaže sa našim biodrafskim statistikama«. l po Lencu su odstupanja od prosečnog tipa patološka; to važi već i za veće talente, a pošotovo za Sdenijalne ljude, Psihopatološke crte velikih ljudi tako su česte da ne može biti posredi slučaj. Bez njih, kaže, nisu bila ni ona tri čoveka koji važe za najveće nemačke duhove: Kant,Gete,iBizmark. Mnogi računajuiLutera medju najveće Nemce, a оп је bio izrazito psihopatološki nastrojen. »Štaviše, mora se sasvim ozbiljno postaviti pitamje, da li je potpuno duševno zdravlje uopšte u stanju da proizvede genijalne tvorevme; meni« — kaže — »nisu poznati istimski veliki duhovi kod kojih psihijatrovo oko me bi moglo uočiti bolesne овођте«, | U prvom redu šizojidne ра:ћора је (poremećaji u sleri osećanja i volje, pri čemu je karakterističan čudan kontrast izmedju duševne ргеозе лози 1 озесајпе otupelosti »pustoši« u duši, ovamo se računaju nastrane, zatvorene, autističke prirode, osobenjaci koji izbegavaju svet i zaziru od sva'čeg; skupljačka strast, pedamterija, sklonost ka sistematizovamju takodje su značajne odlike šizojidnih), a naročito hister ičme nastrojenosti, vrlo su česte kod genijalih ljudi, Tako i za Ničeovu bolest, Lenc misli da nije stečena paraliza atipične vnste već da je šzofremija, što је 1 veoma verovatno 2605 mjena meobično dugog trajanja (12 до 15 dodin4), i to još u dobu kada nije bilo modeme terapije koja može да пао produži njen vek, Slično pretpostavlja Lenc i kod Šumana, Rusoa, i Mopasana, koji su svi završili svoj život u ludilu, Histerično nastrojenje, orgoristaju nalazi Lemc kod apostola Pavla, Muhameda, Lutera, Paskala, Fridriha Velikos, Napoleona, Blihera, Vagnera, i Тојефоја, Џепсоу termin za histeričnu nasimojenost, od grčkog o отбо == јако Хејен : Фодбтос == опо 510 se može odrediti, želi da označi sposobnost histeričnih da svojim više-manje nesvesnim željama odredjuju duševna {a i telesna) stanja, даје osobinu koju Nemci mogu

da izraze jednom rečju: „N/unschbestimmbarkeit«. I za epi-

228