Nova Evropa

Млади Гете, као преводилац „Хасанагинице“, Гетеов превод »Хасанагинице« — »Klaggesang von der edlen Егаџеп де Азап А ба«— угледао је света године 1778, у Хердеровој збирци »Народне песме« (»МојкаНедет«), као последња песма првог дела (треће књиге), анонимно; Хердер, у својим напоменама о пореклу појединих песама у збирци, каже: »Превод ове племените песме није од мене; надам се у будуће дати више овакових«. Међу Хердеровим списима нађен је и препис — од руке Каролине, жене Хердерове, — првобитног превода. Под Гетеовим именом појавио се овај превод први пут међу песмама, у осмој! свесци Скупљених Гетеових Списа, године 1789. И препис превода за ово издање — од руке тадашњег Гетеова секретара Фогла (Мобећ) — налази се у Гетеовој рукописној заоставштини, На истом месту, као прва у Другој Збирци Песама, остала је »Хасанагиница« и у Котиним издањима Гетеових Дела, све до трећег издања — последњег за песникова живота (еф ег Напа«) —, у којем се појављује међу »Баладама«. Вајмарско Издање Гетеових Дела вратило ју је опет на старо место (2. Валд -— 1888 —, стр. 49—52, и

" Гезатјеп стр. 304/305). Иначе, овај Гетеов превод прештам-

паван је, наравно, небројено пута у разним издањима Гетеових дела, по антологијама, и по другим збиркама и књигама.

Кад је овај превод постаог — То није баш лако рећи. Сам Гете дао је потицај за решавање тога питања, написавши године 1825 — у свом познатом чланку »Зетивсће Тледет«, y uaconucy »Uber Kunst amd Altertum«, — Ja »B Ma тому већ педесет година« откако је ову песму превео. Тиме би се, ако се Гетеов исказ хоће узети дословно — а многи су држали да се то мора чинити —, дошло на годину 1775. Очигледно је међутим, да се Гетеове речи имају узети опћенито, онако како је он и иначе често одмеравао оваква временска одстојања: да га од »Хасанагинице« дели већ размак од неких педесет година. Тако је говорио у доба када се поново заинтересовао и загрејао за наше народне песме, управо кад их је први пут као наше, као српске и југословенске, познао, јер у својој младости преводио је »Хасанагиницу«, према свом извору, »C морлачкога« (»аи5 dem Morlakischem«, — ако је уопште имао

јасан појам о томе шта су то »Морлаци« и »морлачки«). Свакако је, у овом случају, година 1775 најранији временски рок који долази у обзир, будући да је »Хасанагиница« први пут штампана — у оригиналу и талијанском преводу

110