Nova Evropa

трговца и банкара Шенемана, где се убрзо заљубио до ушију у лепу ћерку јединицу, Лили. У четвртом делу »Dichtung und Wiahrheit« који је угледао света тек после песникове смрти, налази се његов опис те љубави, четврте по реду са несрећним свршетком; а из забележака, на основу којих је овај део аутобиографије постао, види се да се је ишло доста далеко, чак до веридбе, пошто су проживели све фазе љубавне среће и страсти. Читав низ песама и мањих песничких радова (међу њима особито драмске сцене »Егулп шла Elmire«, y првој верзији) остали су да још тачније прикажу те »осећаје тренутка«: »МЖАтеп (Фе зАашпи сћеп Gedichte jener Epohe beisammen, sie wirden den Zustand besser darstellen als es hier geschehem kann« (Kaxe jenmHa забелешка за аутобиографију); и све до краја те године (1775), јошиу сасвим измењеним приликама и новој атмосфери, држи га ова љубав и инспирише за певање, — задњи пут, можда, у писму херцогу Карлу Августу (од 23. децембра) с излета близу Јене:

Holde Lili, warst so lang

Меше Lust und ali mein Sang,

Bist ach nun all mein Schmerz und doch All mein Sang bist du noch.

Најречитије представља ово »стање« свакако песма »Lili's Park«, asa коју Гете изрично каже да је тада постала, те на чији се крај непосредно надовезује — пут у Швајцарску, у лето 1775. Требало је опет кидати једну везу која је била тако пријатна, и која је изгледала тако чврста: требало је отргнути се, и оставити је. Њена слика и сећање на њу прати га стално на целоме путу, и један од ретких стихова са тога пута одјекнуо је у брдима — у часу кад је окренувши се очаран угледао пред собом дивни и величанствен видик над Циришким Језером —, носећи њој поздрав заљубљенога срца:

Хуепа зећ, Неђе Таб, Фисћ nicht liebte, Х/ејсће Wonne gšb' mir dieser Blick! Und doch, wenn ich, Lili, dich nicht liebte, \War', was wiar' mein Glick? 5

Ето тога дана, или тих дана, када је написао овај љубавни усклик — који је још и много касније, у »Dichtuns ипа Хаћећене, поново отштампао у првобитном облику, зато што му се чинило да овај боље изражава »wie mir zu Muthe dewesen« —, морала му је доћи у руке Вертесова књижица са текстом »Хасанагинице«, коју је онда, опет у

118