Nova Evropa

Франкфурту, сео да преводи, у рана јутра посвећена раду (»die frdhesten Morgenstunden war ich der Dichtkunst зећија16«), уколико су му то допуштали љубавни немир и нестрпљење. Јер, иако решен на кидање, ипак се »са врха Готхарда, окрећући Италији леђа, вратио кући« — зато што није могао бити без ње: »Било је то једно проклето стање, успоредиво у извесном смислу с паклом, где заједно живе они срећно-несрећни растављени...« Из ових мука, које су му се још и у позном сећању чиниле неподносне, обраћао се раду и песмама, тражећи у њима утехе и разоноде. Зар у ово расположење не спада и »Хасанагиница«, која у то доба — по свему што смо напред видели — лежи расклопљена на његову столу, чекајући да је препева и пренесе натраг у десетерацг Док љубав према Лили букти још у његовим грудима, и гони га ноћу под њене прозоре, иако је у себи већ готово одлучио да је напусти, пред очима му лебди лик племените »морлачке« кадуне којој пуца срце на растанку с човеком којега воли и који њу воли а тера од себе. И он поново седа за сто да заборави властите муке, удубљујући се у оне танке ретке Фортисова оригинала који тече напоредо са Вертесовим преводом у Вертесовој књижици, одгонетајући »морлачка« имена и проналазећи из њих оригинални ритам: »Зејо зе bjeli u богје zelenoj?...ć

М. Ћ.

Hasanasinica" u narodu. 41

(Meštrovićeva verzija,)

Kako je poznato, narodnu pesmu o »Hasanaginici« prvi je objavio — godine 1774 — čuveni talianski prirodopisac, daroviti opat Eortis, u svome »Putu po Dalmaciji« (»Viagđio m Dalmazia«, u Mlecima), i to u odeljku o Morlacima (»De' Costumi de” Morlacchi«), na kraju, pošto je prethodmo — dva-tri paragrafa ranije — govorio O muzici, pesništvu, plesu, i jumačkim igrama Код Момака. Pored originalnog teksta, Fortis daje naporedo i svoj talijanski prevod, u jedanaestercu {>»emdecasyllabo«): »>Oanzone dolente della nobile sposa ЧАзап Аба«, Мо је doslovan prevod naslova »Žalosna pjesanca plememite Asan-Aghinize«, koji je s pesmom zajedno dobio na svom putovanju po onim krajevima, Pravopis origmala doteran je očigledno prema talijanskom jeziku (»Aghimiza«, »scdator«, »glhiuubovza«); kakav је uostalom i u drugim dalmatinskim mulkopisima onođa doba. lepred pesme dao je Fortis kratak sadržaj {»argomemto«) s najpotrebnijim objašnjenjima,

119