Nova Evropa

u tisuću godina proizvodi pojave njemu slične, i stoga je — 050bito u svojim starim godinama — dobro pazio da ne izneveri nadanja što ih je svet u njega polagao. Ali, u svojoj duši, on nije odvajao dobro od zla, moral od nemorala, jer mu je i jedno i drugo trebalo za njegove umetničke tvorevine, To treba stalno držati na umu, kad je o Geteu reč: on je sve sudio sa Čisto objektivnog, estetskog i umetničkog, stanovišta, Zato mu je tako teško padalo donositi konačne sudove, a 1 Кад bi ih donosto, bilo je to ustupajući pred svojom okolicom koja je željno i pitajući za одбоуог upirala u njeda poglede,

Ni o kojem se velikanu misu mišljenja toliko razilazila, možda, kao o Geteu. Konzervativci su da smatrali slobodnim misliocem, dok su ga liberalci nazivali konzervativnim, pa čak i reakcijonarnim; za pobožne je bio bezbožnik, a za nepobožne mistik, ili čak »katolik«; dvorjanima se nije svidjalo njegovo slobodno držamje i ophodjenje, dok je onim drugima opet izgledao ukočenim dvorjaninom i slugom vladalaca. U stvari, nijedam od tih sudova nije tačam, jer Gete mije bio mi jedno mi drugo već svet za sebe, — bio je Gete, A da je mogao biti takav, mnogostruk i dvosmislen, nepodudarajući se ni sa jednom postojećom formulom i nepodredjujući se nikakvom pojmu, u tom je bila njegova veličina ı nedomašnost; ali je razloš tomu pre svega ležao u čimjenici, da je on bio preimućstvenmo čovek oka a ne čovek srca, Njega nije zamimalo, da li je nešto dobro ili zlo, nego: kako izgleda s umetničkog дједа та.

Za Getea je pojedinac bio metom stvaranja. On to doduše nije nikad rekao, jer bi to bilo opasno za mase, ali se to jasno razaznaje izmedju redaka onoga što je govorio i mapisao, i iz celoga njegova držanja, A i kod pojedinca, nije toliko polagao na karakter i moralnu snašu koliko na ono što ie ko stvorio, — zato što Je neumornu delatnost smatrao smislom života. Zato je tako visoko cemio i Bajrona, imajući u vidu ne toliko čoveka koliko njegovo delo, Otuda kod njega i ona izvesna hladnoća prema spoljnjem svetu, — egojizam i samodopadnost umetnika koji stvara, i koji zna da nije kao što su ostali. Osećao je kao svoje prirodno pravo, kad to od njega njegov »demon« zatraži, — da se izdvoji od ostaloga sveta, Ovamo spada i njegovo često i bezobzimo kidanmje veza

! одпоза за ženama, ponekad tako nepojmljivo sa našeš uobi-

čajenog gradjanskog sentimentalnog gledišta. Čak ni svoju mater, koja ga je tako obožavala, nije godinama posećivao ni vidjao. Slobodno razvijanje njegove stvaralačke ličnosti i delatnosti držao je iznad sveđa, iznad svih duševnih i društvenih potreba ı obaveza naspram pojedinaca. I ko bi to čoveku njegova .duha i njegova zamaha upisao u greh? ...

Ali, baš zato — ili se možda to samo nama tako čini? —

ima nešto oko Getea i njegove ličnosti što nam me prijanja za

180