Nova Evropa

srce, što da otudjuje od nas, ı od evolucije ljudske duše koja ide u suprotnom pravcu. Makoliko da Sa cenimo kao pesnika i mislioca, i makoliko da se nasladjujemo njegovim spisima, on stalno zadovoljava više naše estetsko čulo nedo naše srce, On je za nas uvek, ono što i hoće da bude, veliki umetnik i stvaralac, koji ne priznaje načelo dobra i zla, jer su mu za slikanje potrebni — i sve{lost i sena, |

Kako je sasvim drukčiji, prema njemu, Tolstoji — 1 пјеба je priroda obilno obdarila talentima, i postavila ga — baš kao i Getea — na mesto sa kojega je bez muke mogao posmairali svet i brati ruže u gradini ovoga života, 1 on je okusio od svih plodova dobra i zla, materijalnih i duhovnih, razvijajući svoje mogućnosti do krajnjih granica, Pa šta je bilo naposletku? —; uočio je, i spoznao, nedokučnost i ništavilo svega, i odbacio je svaku umelnost, jer mu ona nije umela pomoći da nadje ono što je tražio, I on, veliki pesnik i mislilac, završuje svoj Život u hotimičmoj duševnoj jedmostavnosti i jedmoličnosti, uvidevši da je sve što čoveka ne čini boljim ništavno, — sujeta,

Naravno da se Tolstoj, ovakav kakav se razvio, nije moбао oduševljavati Geteom, i da ga je morao nazvati »velikim paganinom«, U njemu se beše skrhalo oholo osećanje snage samosvesnoga umetnika, Što se više dizao u sebi, i u očima sveta, utoliko je više dolazio do spoznaje da je sve bez vrednosti, i utoliko je više padao u odricanje, Čovek, obdaren svim darovima prirode, i duševnim i materijalnim, odriče se dobrovoljno svega, kad je došao do uvidjavnosti da je jedino Što vredi čovečje srce, a da je sve ostalo čime se čovek ponosi i hvali bezvredna taštma, zato što da me može učiniti boljim. Koliko uzvišena tragika!.,..

Često se već reklo, i ponovilo, da je Geteovo najveće delo njegov Živol,i to je — mislimo — vrlo tačno. Još više nego ono što je stvorio, može se celo njegovo bitisanje nazvati savršenim umeiničkim delom; jer svaka je umefnost — osim, možda, muzike — samo mucanje, i daje uvek tek delomičnu sliku samoga umetnika koji je proizvodi, nesadržavajući u sebi ono što je u njemu najbolje i konačno, I Gete je svoj dugi život mogao mačiniti tako potpunim umetlničlkim delom samo zato što je — on, paganin — u čoveku video vrhunac i savfšemstvo nevidljivo delujućih snaga,

Sasvim drukče Tolstoj. Za njega su, na kraju krajeva, sve

tekovme čoveka, na koje je ovaj tako ponosam — штеозћ, nauka, i popularna tobožnja verovanja —, bile stvari koje čo-

veka sprečavaju da nadje Boga, zato što ga obmanjuju nekakim unutrašnjim napretkom koji u stvari ne postoji, te koje stoga treba odbaciti od sebe da bismo mašli put k Njemu,

181