Nova Evropa

Тако stoji stvar, po našem mišljenju, sa Geteom i Tolstojem. Ko bi se usudio nagadjati, koji će od njih biti prorokom budućnosti, i koji će odneti pobedu medju ljudima? — Svaki će se opredeliti prema svome mišljenju i maziramju. Što se tiče nas, koji ove retke pišemo, mi možemo samo ponoviti, da ćemo uvek stajati zadivljeni pred Geteovom pojavom kao pred sjajnim sazveždjem na vedrome nebu čovečamstva, i da ćemo biti zasenjeni svetlošću koja će nam govoriti šta sve može соvek, — ali koja nas neće zagrejati, Naše je uverenje, da se razvoj ljudske duše, ljudske savesti, sve više udaljuje od njega, i da sve bliže ide prema Tolstoju, zato što u Geteu ne nalazimo u dovoljnoj meri ono što je nama današnjim ljudima najpreča, nasušna potreba: smisao za socijamo, Mi današnji ljudi ne možemo ga slediti u njegovu divljenju Napoleonu, jer smo došli do saznanja, Ola nijedan pojedimac nema prava ni pred Bogom mi pred ljudima zidati svoju veličmu na patnjama milijonA4, i jer znamo, da sve što pojedinac može stvoriti služi — na kraju krajeva — taštim svrhama, ako nije unapred namenjeno cilju da ljude povede malo dalje u razumevanju i postizavanju pravde i pravičnosti. Mi današnji ljudi, iz dubine svoje duše, ne verujemo više onima koji nam dovore: »Svet umetnika, svet pesnika, to je jedan poseban svet, sa naročitim zakonima koji ne podleže nikomu i ničemu«. Mi smo došli do saznanja, da ima mešto nad nama svima što je više i veće i od najvećeg pojedinca, i mi tražimo i od njega da se tomu pokloni, kako je to učinio Tolstoj, A to пају бе 1 пајуесе, to je svetska savest, to je svest o strašnoj nevolji sveša što živi, a što može iskupiti samo naše rodjeno toplo srce, onako kako je to Tolstoj najbolje uočio i spoznao. I zato mi mislimo, da će Gete za čovečanstvo postati i ostati lepa ali hladna statua, dok će bujica misli i osećaja iz Tolstojeva srca još uvek teći kao sveža i živa struja u naša srca.

Vidimo dakle, da u pojavama Getea i Tolstoja dolazi do izraza ona iskonska borba čovečanske duše, ona protivnost od koje svi mi bolujemo: večiti sukob izmedju lepoša i dobroga. Veliko je iskušenje, oglasiti lepo i dobrim, i smatrat: ga takovim, pogotovo ako se javlja u tako veličanstvenoj pojavi kao što je Geteova, Teško nam je odoleti sili takve ličnosti, baš kao što se bez pogovora podajemo zvucima kakve lepe sonate, Ali treba prikupiti svu snagu da bismo mogli sledovati jednome Tolstoju, jer put koji nam on pokazuje nije ružama posut, nego je trnovit i kamenit, kao što ni put k vlastitome srcu ne vodi kroz cvetne gradine i ljupke poljane pesničke, U borbi izmedju Getea i Tolstoja, dakle, mi se opredeljujemo za slovenskoga učitelja, iako znamo da dh ima i koji drukče misle.

Katarina Stanhović.

182