Nova Evropa

Нова Европа

Књига ХХУ. Број 6. 26. маја, 1932

Stih Geteovih Rimskih Elegija.

Gete je napisao svoje Rimske ЕЈешје u distihu, ili takozvanom elegijskom metru, a to je dvostih sastojeći зе 17 једпоб ћеКзатефга ı Jednog pentametra, kako su ga stari {Grci i Latini) obično upotrebljavali za elegije i epigrame. Gete se poveo očigledno ха latinskim erotičarima, i poimence za Propercijem, Još dok je radio na svojim KElegijama, čitao bi mu prijatelj Knebl svoje prevode iz Propercija {koje je docnije, 1798, i izdao), pa se Gete i sim poredjuje sa latinskim elegičarem, Još tada: u pismu od 6, aprila 1789 piše on hercogu Karlu Avgustu; »Knebl je jednu Elegšiju od Propercija vrlo srećno preveo, Žene kažu, da bi mogla biti od mene; ali budući da one tu misle na karaktera ne na pesničku vrednost, to onda nije baš osobito laskavo,,. Ja ga nagovaram da nastavi s prevodjenjem, i da Erotica približi lepim srcima; niti odričem, da sam im u potaji i sam odan...« A docnije (1796), u elegiji »Hermann und Dorothea«, odmah u prvom stihu, brani se ovako od prigovora savremenik4 (да је preterao u slobodi iskazivanja misli i opisivanja doživljaja):

Also das wire Verbrechen, dasz einst Properz mich begeistert,..

I Šiler je, odmah po izlasku Rimskih Elegija {u svojoj роznatoj odbrani u »Horama«, 1795), nazvao Getea »nemačkim Propercijem«, dok su razni drugi savremenici uporedjivali ove Elegije čas sa Propercijem, čas sa Tibulom i Katulom, Jedan medju njima (Karl Rajnhard, u pismu Klamer Šmitu, 1795) neznajući još uvek ko je anonimni pesnik, te poričući odlučno glasine da bi to mogao biti Gete, — kaže za njih: »Da ist mehr als Properz, In der That ich weisz nichts reitzenderes , ,.« Ali je Gete pomzmavao i svoje nemačke preteče u tome metru, jer je još 1789 (s pismom od 8, maja) slao Knebelu heksametre i pentametre Hereja (»Gedichte und lateinische Inschriften des Kaiserlichen Rats Herrn Karl Gustav Heraus«) iz godine 1713, koji je tada, prvi medju nemačkim pesnicima pre Gotšeda i Klopštoka — podražavao antičkom distihu, dabogme još sa rimom,

289