Nova Evropa

и други. Сви су они славили Гетеа револуцијонара из доба »5вита шпа Пгапб«-а, чија је главна заслуга у томе да је створио типове који су саставни део борбе што ју данас води пролетаријат Љењинградска Академија Наука приредила је прославу, у заједници с другим установама, 27. марта, са главним говорником Бухарином, о социјално-политичким идејама Гетеовим. Поред тога су одржана многа предавања, па концерти и прославе, а сви говорници исказивали су мишљење, да »ново што је Гете донео можемо сами ми (т. ј. Совјетска Русија) у живот претворити«... Позоришта су приказивала Гетеове драме, новине и листови су донели многе чланке и белешке, а у државном издању изашле су две прве свеске Гетеових Дела.

У Пољској се о Гетеу, овом приликом, више писало него говорило. Од предавања, истичу се свечани говор проф. Романа Дибоског (Рубђозкл) у Кракову, 3. Лемпицког у Варшави (у Друштву Средњошколских Наставника), проф. В. Хана (Наћп) у Лублину, проф. Клајнера (Јиђизх КЈешег), и 3. Жигулског у Лвову. Читав циклус предавања одржао је Т. Билински у Кракову; а Фр. Потоцки приредио је прославу у својој кући у Кракову, којом приликом су — уз предавање проф. К. Михалског — приказани хорови данас већ непознате композиције »Фауста« војводе А. Радзивила. — У пољској штампи објављено је на стотину већих чланака о Гетеу, и више стотина разних извештаја, бележака, и напомена; уз то, шест-седам превода из Гетеа. У часописима је било доста добрих расправа и чланака.

О прослави Гете-а у Чешкословачкој доносила је »Ргабег Ртеззе« исцрпне извештаје; уосталом, она је извештавала, често боље него наша домаћа штампа, и о свим важнијим прославама и публикацијама у Југославији.

У Бугарској се, као најдостојнији прилог Гетеовој Години, сматра књига проф. М. Арнаудова »Гете као човек, песник, и мислилац«. Арнаудов је, осим тога, написао и за »Бугарску Мисао« синтетичан чланак »Гете, као апостол дела«. Часопис »Учитељски Преглед« донео је чланак Сл. Чаушева о Гетеу као педагогу, и расправицу К. Галабова »Гете и немачки језик«. ИМ други бугарски стручни листови и ревије донели су прилоге поводом Гетеове годишњице, поред дневне штампе. Удружење бугарских књижевника прославило је Гетеа 27. марта у Народном Позоришту у Софији, а сличне прославе приређене су и по градовима у унутрашњости.

У идућем броју донећемо чланак о прославама Гетеа У Југославији, па ћемо допунити извештај »З1ам1зсће Ечадвећач« нашим властитим подацима, уз које. ћемо уједно дати и мало критичног коментара.

301