Nova Evropa

sve te velike svjetske konferencije, ekonomske i političke, nemaju i biti zadaću da ispituju snage, mogućnosti, i potrebe pojedinih država? Za ovo je pitanje svejedno da li će one postići uspjeh, Ali zar svi ne traže, da se ovaka ispitivanja produže i | prenesu i na druga područja, naročito na ekonomsko? Zar ne očekuju svi spas od tog zajedničkog rješenja? Zar se ne javlja baš sada, u vrijeme krize — kada je stavljena na tešku kušnju čitava privredna i socijama struktura pojedinih nacija, i kad se čine očajnički pokušaji da se nadje izlaza, zar se ne osjeća sada dovoljno jasno, kako je čitav svijet, a naročito evropski, izmedju sebe dublje povezan nego što se to dosada vjerovalo, i kako je ta veza strahovito realna? Predvidjaju se nove državne forme, u kojima će isključivi nacijonalni princip, koji vrijedi od početka XIX vijeka, biti zamijenjen drudim zahtjevima i principima, a da nacijonalan osjećaj ipak ostane bitno obilježje pojedinih nacija,

Tako vjerujemo, da će macijonalni princip, iz teške krize u kojoj se danas nalazi, prosvjećen i doveden u sklad s novim svijetom koji nastaje, uskrsnuti osvježem i preporodjen, Kao bitne karakteristike toa obnovljena nacijonalnog principa smalramo, prema onome što smo naprijed naveli, ove momente: 1) da nacijonalni osjećaj postoji; 2) da je pojam »nacija« dinamički a ne statički odredjen; 3) da je parcijalam a ne totalan; 4) da formalno i subjektivno shvatanje nacije mora imati protutežu u materijalnom ispitivanju životnih potreba; i 5) da se nacijonalni princip iz organizatornog, za stvaranje suverenih državA, mijenja u funkcijoni princip, za sudjelovanje u većim zajednicama narod4,

Dr, Rudol} Bićanić.

Нацијонализација Војводине, као економски проблем,

(Прошле године, 1931, издао је писац овога чланка књигу „Нацијонализацији Бачке и Баната", коју смо приказали у „Новој Европи“ за новембар 1931, а из које смо претходно донели били једну главу, у броју за јуни 1931: „О проблему нацијоналнеасимилације Војводине“. Сада доносимо још један његов поглед на. овај важан и занимљив проблем, с економског гледишта.)

Трајан посед плодне и житородне Војводине, необично важан за цео народ и читаву државу, може се поуздано обезбедити само нацијоналном обновом, унутрашњим препородом народа у Бачкој, Банату, и Барањи. Задобивши их при најповољнијем стицају спољнополитичких прилика,

314