Nova Evropa

лике спречавају државу да активније захвати у рјешавање наше новчане кризе, односно у потешкоће наших новчаних завода; дапаче, оне су је још и заоштриле, јер многа средства која би иначе била притицала новчаним институцијама и олакшала им ситуацију задржала је држава за себе. Шта остаје да се ради» — Остаје, прије свега, да снизимо стандард живота према нашим приликама. Треба да нам буде јасно, да оно што је дозвољено Белгији и Холандији, Швајцарској, Чешкословачкој, Шведској, и Данској, није дозвољено сиромашној Југославији, која је аграрна, примитивно аграрна, земља; нарочито не данас кад је за пољопривреду свугдје, па наравно и код нас, ситуација особито тешка.

Наш рад око излажења из ове тешке кризе не треба да буде упућен само на чекање помоћи са стране. Са стране не долази ништа бесплатно; а сваки зајам само погоршава ситуацију, јер ствара нове и дуге обавезе. Ми морамо у првом реду настојати да доведемо у склад наше потребе са нашим приликама, а да притом нико не буде ни сувише ускраћен ни искључен. Ни држава, ни самоуправа, ни појединци. Наше издатке треба довести у равнотежу са нашим приходима, по сваку цијену. Јер нам не остаје друго. То је категорички императив самоодржања. Иза ере инфлације мора доћи ера одрицања, и ту нам нико не може помоћи. Тек кад се вратимо тамо гдје смо некад били, тојест кад опет постигнемо стварну равнотежу у нашем државном и приватном буџету, тек онда можемо очекивати да ћемо кренути путем истинског побољшања ситуације, која ће нам касније омогућити бољи живот.

Рт. Иво Белин.

ISPRAVAK, U prošlom broju »Nove Еугоре« (о4 арпша 1932), u članku M, Protege »O krizi kapdtalizma«, treba ispravibi sledeće greške koje kvare emisao, Na strani 265, u 16, retbku ozdo, iza reči socijalizma ne treba zarez (treba dakle: »pod prisilmim režimom socdjalizma oskudice i siromaštva«), I na wtrani 268, red 18. i 19,, kraj rečenice treba da glasi: »a takav režim imperativmo malaže zaštićivamje i daljnje drobljenje oržanizma svjetske privrede«, :

Џтедт ћоо.

327