Nova Evropa

Није мој посао, ни моја жеља, да расправљам племенске ствари, противу чега се борим и радим од малих ногу. Али, кад је већ Дучић узео мене за повод својој тези, која је и племенска и шовинистичка, онда морам да му кажем, да сам увијек био и јесам за равну мјеру. Као Вук Караџић, тако и Ви Дучићу, писали сте и пишете и говорите за мене мојим хрватским језиком, као што ја за Вас Вашим српским, — тај факат треба да је у нашем сазнању, али исто тако и У опхођењу. Ако ће Вас, или било кога, ово навести да и о мојим косовским фигурама судите као Одавић, као што о религијозним пристадосте судити као Пијаде, — то је Ваша ствар. Ја сам међутим Његошева мишљења, да »поколења дјела суде«, и да је нас умјетника задатак да ширимо љубав и слогу и оптимизам. Ослободисмо се робовања туђину; али треба још да се ослободимо и нашег унутарњег непријатеља, а тај је — инат и наше нетрпељиве навике. Драматична је додуше наша народна пјесма »Предраг и Ненад«, али је подеснија Прерадовићева »Браћа«, за сваку матер па и за Југославију.

Иван Мештровић.

Članak Jovama Dučića, o kojem је Sdore reč, izišao je u luskršnjem broju beogradske »Pravde« {od: 30, aprila, 1., 2, i 3, maja 1932, str, 17) pod maslovom »Srpska mistika i Meštrovića«a Podeljen je na pet одеђајка, koji ne stoje wu uskoj medjusobnoj vezi Ni poneki odeljci u sebi nisu idejno jedinstveni, pa nije lako dati iz njih kratak izvod,

Uvodni odeljak govori o vizijonarstvu našeg {srpskog} пагода, Које dolazi do izraza u narodnoj pesmi: »Srpska vera je u nacijonalnoj ероpeji, kao što je u grčkom starom narodu bio epos Homera i teogonija Hezijoda, Naš pravi kalenđar je sastavljen od kosovskih vojvoda i Ктаljeva iz pobožne i posvećene loze Nemanićske, Jedini je а narod,

posle Grka, koji veruje u ћегоје,.. Магко je mitološka ličnost a ne istorijska ,,, Svoju Wstopu je ostavio na svakom: kamenu swsnpske zemlje Који je celu prošao i posejao čudesima i wkandalima,., Вежпајо, sve

naše kraljeve Srednjeg Veka narod je posle smrti pretvorio u svetitelje ..,. «

U drugom odeljku izlaže se, kako »ta duboka srpska mist. dolazi od velikog fonda emocija i erca; u mašeg čoveka svaka se smisao odmah obrće u osećanje i postaje strašću, Izraz toga u umetnosti, to je gramdijozna, figura (metafora), jer je figura uvek odlika tvoraca strasnih i imajginaitivnih , ,,« Snbin je, kaže we zatim, opevao čak i istoriju drugih, i »od Triglava do Beloga Mora, ave što nije opevao srpski guslar, umrlo je za sva pckolenja«, Snpski nacijonalni genije je »neizmerno gospodstven i dubckc religijozan; om je pomešao poeziju i religiju u celom svom životlu, stvorivši jednu nacijonalnu mistiku koja je karakteristična za celu njegovu &udbinu.., Da wu svi Srbi bih katolici, dogodilo bi se sasvim drujkičije: oni bi već imali versku mistiku koja u katoličkom svetu apsorbuje sve druđo, ali ne bi imali svoju mistiku narodnu.«

342