Nova Evropa
Duša (psiha) čoveka. Razum, moral, i vaspitanje,
U dva prethodna članka {vidi »Novu Evropu« za februar i juni ove dodine), nastojao sam da prikažem najsdlavnije stavove čovečanske psihe, sa čisto biološke tačke gledišta, Iz njih se mogu izvesti različiti zaključci, jedni za praktične ciljeve vaspitavanja, drugi za razmišljanje i sudjenje o budućnosti čovečanstva. Sve su to vanredno opširna i komplikovana pitanja, pa se ovde i mogu da dodirnu samo vrlo kratko i — паravno — površno,
Ako nam je cilj, da utičemo na neki način na odgoj čoveka, da bi se što bolje mogla formirati njegova psiha te poslužiti rešavanju zadataka, onda moramo pre sveća paziti da u svojim postupcima ne dodjemo u sukob sa prirodom čoveka, Ako hoćemo da postignemo, da čovek potpuno odgovara društvenom moralu, bude koristan gradjanin, — moramo ба već od detinjstva navikavati da se u svojim postupcima rukovodi višim, a ne nižim psihičkim faktorima; moramo ga učiti da stalno potčinjava svoje instinkte razumu, svoj razum logičnom mišljenju, a lodično mišljenje moralu, Tome se on ne može, naravno, naučiti odjedanput, niti se to daje narediti; jedino što možemo to je, naučiti čoveka, od najmladjeg detinjskog doba, da bi mu to postalo nekom vrstom navike. Za to je potrebno što više i izdržljivije vežbanje viših psihičkih laktora, — da bi kočnice, viši regulatori, uvek radili, i radili dobro; a nikad ne treba staviti čoveka u takve uslove da bi se morao u svojim postupcima rukovoditi podstrekom nižih elemenata psihe, Kada vaspitač, naprimer, primorava dete da radi nešto [ili da nešto ne radi) i preti mu strahom od kazne, on treba da zna da igra opasnu igru, jer se poziva na osećaj straha, t. j. instinkta samoodbrane, te uči тајоб боуека da postupa saglasno uticaju nižih psihičkih elemenata, a ignorira više, Pri vaspitavanju deteta, a naročito pri vaspitavanju vojnik4, neophodno je svakako učiti ih da se pokoravaju disciplini, Nedisciplinovan čovek nemoguć je u društvu, i. nije sposoban za saradnju sa drugima; bez discipline: je apsolutno nemoguća vojska, Ali je neophodno potrebno biti načisto sa psihom discipliniranja, Disciplina se sastoji u tome, da se čovek nauči izvoditi po naredbi tačno niz pokreta, гадпја, postupaka, koji su mu ranije pokazani: uslovna forma naredbe (kratka reč, znak, signal) ima odmah da izazove uobičajen, ili nakalamljen, niz pokreta {ili čak i odustajanje od radnje); a sve radnje koje čovek vrši disciplinski, to su radnje usled navike, t, J. razumne radnje, Usled čestog ponavljanja, ove radnje postaju sve više i više (a ponekad i sasvim) mehaničke, automatske; u ratu,
443