Nova Evropa

Napokon, zanimljivo pitanje o takozvamoj »psihi mas4«. Za pravilno razumevanje njegovo ireba poći opet sa biološke tačke gledišta, Mora se uzeti u obzir psiha društvenih životinja (kod sisara i pojedinih vrsta ptica), koja vrlo snažno pobudjuje težnju za podražavanjem, U ovom smislu vrlo je važno, sa gledišta pedagoškog, priučavanje pojedinih ljudi (počevši od dece) da rade zajednički s drugima, Zajednička igra, zajedničko vežbanje u sportu, zajednički rad, imaju ogromnog značaja za vaspitavanje. Vrlo su korisne zajedničke dečje igre, prikazivanje pozorišnih komad4, ekskurzije, sokolske vežbe. To sve uči čoveka da bude tačan i revnosan u vršenju svoje posebne male dužnosti u opštem zajedničkom velikom radu, uči ga da pokorava svoje lične interese interesu zajednice, Ali i ovde, kao gotovo svuda, ima i opasnih momenata; jer se dete, mlado čovečansko biće, vrlo lako navikava da radi samo u zajednici, 6de je sve unapred odredjemo drugima i gde ono samo mora marljivo ispuniti samo svoju zadaću; opet je tu opasnost od опе, ха уеćimu slabih osobš prijatne, mogućnosti da se ništa ne misli ı da se samo podražava i ispunjava naredbe, Navika na ulogu vrednog »zavrtinja«, u komplikovanoj društvenoj mašini vrlo je korisna, čak i neophodna; ali se mora uzeti u obzir, da stalno igranje ove skromne uloge smanjuje ı oslabljuje inicijativu, samostalnost, individualizam, i mnoge druge dragocene osobine i sposobnosti pravog, slobodnog, jakog, ı moralno samostalnog čoveka.

Završujući ova rasmatramja, hoću još da naglasim, da podaci uporedne psihologije u svetlosti evolucijone teorije pokazuju Jasno, da je čovečja psiha u suštini svojoj vrlo komplikovana, Svi elementi koji ulaze u njem sastav nisu ni izdaleka od iste vrednosti: svaki od njih ima svoju evolucijonu istoriju, i nasledjen je od predaka koji su stajali na različnoj visini evolucijonog razvića, U čovečjoj psihi postoji nasledje iz najdublje drevmosti, iz psihe čiste zveri; postoje crte psihe »inteligentne zveri«; i napokon, sa pojavom morala i sposobnošću logičnogš mišljenja, postoje i čisto čovečanske osobine, Nije sve što je čoveku urodjeno lepo 1 idealno; u njemu je vrlo duboko sakriveno 1 vrlo neodoljivo nasledje zveri u obliku moćnih instinkata; kao legendarni demoni, oni vladaju nama, vode nas u opasnost i u propast, razrušavaju naš društveni život — ako nije čvrsto baziran na snazi razuma, Ali ovaj mudri gospodar, i pored svojih zaista veličanstvenih sposobnosti, ne može da se mazove epitetima »svetao« i »čist«; on Je dubok ı moćan, ali nije čist, već u suštini Srub i sebičan, i služi poglavito interesima ličnosti, jedinke, Teško čoveku, a naročito narodu, ako iznad razuma ne postoji viši gospodar — moral, koji jedino zaslužuje naziv »svetloga« i »preblagoša«, jer on čuva interese ne ličnosti već društva, zajednice, Ako, u svome razviću, razum postane jači od

449