Nova Evropa

ни античких ни модерних; па се он не може мерити, ни приближно, са ранијим преводиоцима античких песника на нашем језику (например, са Ф. Милером, К. Рацем, Томом Маретићем, М. Шреплом, и осталима, чије преводе прештампава у својој књизи). Пре свега, он слабо влада нашим песничким језиком и изразом, и — празнословећи, попут наших старинских преводилаца од пре сто и више година, служи се и испомаже разним крњим и кусим речима, узречицама и усклицима, да би напунио стих или стопу. Ми овде не желимо говорити о вредности самих превода, али ово засеца и у метрику, па се мора забележити. Што се тиче самога стиха, чудно је да се Пт. Теклић није боље угледао на своје предшаснике, који су сви били одлични метричари, и који су се сви држали схеме од које нису без невоље одступали; насупрот тому, Пт. Теклић уводи новине (например слик, и то мушки, у пентаметру, пред цезуром и на крају) на уштрб смисла и јасноће и стиха и текста, и одступа од уобичајене мешавине тросложних и двосложних стопа, па се — како већ рекосмо — држи готово искључиво дактила. Ови су дактили уосталом прилично глатки, и само погдегде отроме услед тежине и наглашености свога крајњег слога, или су напротив одвише лаки и ненаглашени на своме првом слогу. О оправданости, или допустивости, оваких стопа у нашем језику говорићемо одмах, прелазећи на стих Назорова превода, па ћемо обухватити и расмотрити у исти мах двосложне стопе ових превода са гледишта нагласка и трајања такта у њима.

Констатујемо дакле, и истичемо још једном, и пре свега, као главну разлику — у метричком погледу — између Назорова и Гетеова стиха у Елегијама: множину тросложних стопа код Назора насупрот двосложним стопама код Гетеа. Да ли то тражи наш језик, и ритам нашег језика, — на то питање покушаћемо да одговоримо пошто прегледамо претходно саме тросложне стопе Назорове, а и двосложне уколико их има. Чињеница, да и Пт. Теклић плива у самим дактилима, говорила би, на први поглед, у прилог Назорова превода; али она не значи много, јер ено, сви претходници Теклићеви, који су били и добри језикословци а несамо метричари, и сви њихови преводи с грчког и латинског, доказују противно. Па и Живојиновић — тамо где се у његову преводу метар разазнаје — има много више двосложних стопа од Назора (само што оне често долазе и тамо где им није место). Иначе, Назор је обраћао нарочиту пажњу нато да му дактили теку глатко, тојест да обе краткоће буду прави и ненаглашено кратки слогови, и да не прекорачују трајање такта; ретко му се поткрала понека тежа или неправилна тросложна стопа (куће, мрк /луг; тако Марс;

439 ;