Nova Evropa

на слободи личне иницијативе, која се не сме спутавати и спречавати ускогрудим бирократским мерама.

Од Енглеза, који су одувек знали да прилагоде теорије практичним потребама, треба да се учимо овим пословима, — зато их стављамо као пример, и задржавамо се највише на њима и на њихову искуству у овим стварима. И данас Енглези верују у слободну трговину, као и досад, и седи вођ њихових либерала, Лојд Џорџ, отпочео је недавно поновну борбу противу протекцијонизма, доказујући да »тее «гаде« није само фискална потреба него и једини пут и начин да дође до мира на земљи међу људима добре воље (на састанку Либералног Клуба, 16. марта 1982). Док ово уверење не освоји цео свет, мучићемо се и петљати палијативним мерама које на једној страни покваре што на другој поправе.

Нема сумње, једно од најпоузданијих средстава за релативно одржавање стања у овако критичним временима јесте штедња. Само, од чега штедети: — Лако је нашим економистима проповедати »снижавање стандарда живота« (Пт. Белин). Имамо ли ми уопште »стандард живота«> Да ли су ти наши економисти на папиру завирили икаду куће наших сељака, по разним крајевима, и да ли су видели у каквим страшним приликама наш сељак још увек живи» Па шта ту има да се снизи или »редуцира«»... И ту практични Енглез има своју посебну економску политику и филозофију. Кад је недавно Макдоналд дошао да се поново прими за Председника Владе, он је упутио позив на све слојеве народа, да у овоме тешком времену троши што више може, упозоравајући га на факат, да је једини излаз из неугодне економске ситуације у коју је Енглеска запала у што јачој циркулацији новца и у што већем промету уопште: »Ако је ово изразита Влада Штедње« — рекао је —, »реч штедња односи се на нас, на Владу, а не на наше грађане потрошаче, који својом потражњом и куповином запослују нашу радиност«. А кад овако говори, британски Премијер зна, да у његовој земљи сваки појединац води рачуна о томе, да благостање зависи у првом реду од рада вредних руку, а одмах затим од што већег промета и што боље организоване измене новца и добара. Не би ли се и наши економисти угледали мало више на Енглезе, па нас мање хранили формулама и цифрама недоказаних теорија, а више упућивали на практична искуства и опробане резултате. Јер, »што је било« — може опет бити, ако је основано на елементарним условима људског живота и напретка.

Допуштамо себи дакле да мислимо, да решење економске кризе не лежи у новим системима, чије позитивне резултате још нико није видео ни утврдио. И уверени смо, да се

515