Nova Evropa

замршено клупко неће одмрсити новим чворовима и компликацијама. Напротив, заступамо мишљење, да најближе и једино решење лежи у уклањању свих компликација, и свих препрека које данас стоје на путу слободне иницијативе и слободне трговине, и то широм целога света. Само међународни споразум у том правцу може донети олакшање и спасење. Само на тај начин може се повратити капиталу поверење и репутација поштења, — оно што му данас недостаје, те услед чега болује. А бољшевички експерименти поуздано не могу то учинити у овој атмосфери сталног и огорченог економског рата.

У Лозани је дошло до »рововске борбе«, како веле немачке новине; у Немачкој се туку улицама две терористичке организације; преко граница Италије и Русије прелазе ноћу престрашене поворке сиротиње; у америчким државама се уништавају навелико производи жетве каве и других племенитих биљака; код нас не зна сељак, у Војводини, шта ће са житом и кукурузом, а у Далмацији шта ће са вином, а Г. Станислав Краков позива нас на оружану одбрану од кога и чега» Где су ти силни родољуби данашњице били кад смо ми дрхтали од зиме и глади у свим могућим рововима и на свим фронтовима Светскога Рата! Диже се Вавилонска Кула, која ће се на крају крајева срушити и затрпати и дужне и недужне. Ко ће се снаћи у том каосу, где на једној страни вичу и кидишу агенти тероризма и фабрика муниција, а на другој се бије очајан бој запослених и незапослених, болесног капитализма и новопечене »планске привреде«! Руше се све досадашње и постојеће вредности, а не зна се шта да се подигне на њихову месту. »Што је било, не може више бити«!...

Пророци ове нове истине говоре ипак о »еволуцији«. Жалосни су изгледи политичке и економске еволуције који нам се данас указују у Европи. Треба под овим кутом мало боље расмотрити, рецимо, француско-немачке односе и пи: тање фамозног »реванша«, па видети колико је неразвијено и варварско схватање заједничких интереса још и код носилаца такозване европске културе. Шта остаје онда малим нацијама, које још нису ни изграђене» — Пре Светског Рата, са катедара Нацијоналне Економије, професори су указивали прстом — поред Данске — на предратну Србију, као на идеал сељачке демократије. Где је тај идеал данас» Најздравији, и једино здрави, основни принципи одбацују се и доводе у сумњу, а на њихово место долази — шупља фраза о новим вредностима, које још нико није окусио нити искусио. Без слободне понуде и потражње (»дајем, да ми даш«) нема основе здравој измени добара, као што без уви: ђавности и добре воље, која узима свакога у обзир, нема

516