Nova Evropa

koja se kod nas toliko osjeća, Za Narodnu Banku postojala bi ·-doduše opasnost da se najveći dio obveznicA, izdamih radi razduženja zemljoradnik4, kod nje lomibardira, što bi značilo znatno povećanje opticaja. Medjutim, mislimo da bi se tih obveznica lombardiralo samo omoliko kolika bi bila potreba novčanog firžišta; i samo dotle dok ta potreba traje, jer niko neće držati u blaćajni znaine izmose i plaćati teške kamate na lombard, Uostalom, povećanje opticaja za par stotina milijona dinara, pa i za jednu ili više milijarda dinara, kad to povišenje ne dolazi za potrebe države nedo za potrebe privrede, ne bi bilo nikakova opasnost za mašu valutu. Mi smo vidjeli da valute mogu padati, i to znamo, a da opticaj ostane isti; ili da opticaj raste, a valuta ostane ipak stabilna.

U svakom slučaju bi se likvidacija pitanja zemljoradničkih dugova mogla lakše i bolje izvesti ako se provede konverzija, i to konverzija na taj način što bi te dugove preuzele javnopravne movčane ustanove. I u drugim državama je zemilijoradnički kredit domena javno-pravnih a ne privatnih novčanih ustamova. I najnovije prilike na deviznom tržištu znatno се olakšati konverziju zemljoradničkih dugova. Pitanje prezaduženosti, ukoliko postoji u većem opsedu, rješiće se samo od sebe: dok dugovi, jer su svi u dinarima, ostaju isli, vrijednost nekretnina će da raste; a i Narodna Banka biće u mogućnosti da, u svrhu eventualnog lombardiranja zemljoradničkih obveznic4, stavi na raspolaganje potrebne iznose. Povećanje opticaja, ukoliko radi фоба до пјеба Фодје, neće značiti inflaciju nego prilagodjavanje novim prilikama. Tako bi valutne perturbacije mogle imati tu dobru stranu да olakšaju rješenje pitanja razduženja seljaka, kako je to bio slučaj i odmah poslije Rata, kad je seljak bio ostao sasvim bez duga. Samo što bi trebalo već sada poduzeti potrebne mjere da se današnje stanje još jednom ne ponovi. Jer ne mora baš uvijek da »Bog triput pomaže«!

Dr. Ivo Belin.

Исправак, У прошлом броју „Нове Европе" (од августа), у чланку га. Л. Томановића „Књаз Никола", треба исправити следеће грешке: на страни 467, одмах на почетку чланка, треба да стоји „Књаз Данило" (а не „Књаз Никола"); а у четвртом реду затим (место „Маринковића“ ) треба „Мариновића“. На истој страни, у петом реду оздо, стоји „од

болесне" а треба „код болесне". Уредништво.

522