Nova Evropa

Кад је Русија дошла у додир са западном Европом, исти музикални центри постали су мостом преко кога се спуштала у широке слојеве народа и световна музика Запада, нарочито вокална. Они су музички и културно спремали обилан људски материјал за више потребе руске музике. Тако су нижи сталежи у Русији дали казалишту и вокалној уметности низ чувених интерпретатора. Прва трупа Царског Позоришта у Москви (1806) била је састављена готово искључиво од робова, које је држава откупљивала од кнеза Волконскога и А. Е. Столипина, који су имали приватна казалишта. Једна од тих првих глумица, нека Варењка, убрзо се истакла својом лепотом и глумом, и својим гласом, и удала се за Н. И. Страхова, богата племића и у своје време позната слободоумна књижевника и издавача. С помоћу свога дара, неки глумци правили су још бољу каријеру и избијали на саме врхове тадашњег руског друштва. — Параша Кузњецова, проста сељанка и робиња, на домаћој позорници свог господара грофа Н. П. Шереметова, учинила је на њега својом појавом и својим талентом такав утисак да се је њом оженио и учинио је чланом аристократске породице најзнатније у Русији и најбогатије у Европи. Она није била само глумица и певачица, него је имала и песничког и композиторског дара; традиција јој приписује познату »народну« песму:

У вече позно ја из шуме Гуске терала сам кући...

која опева њен први сусрет с будућим мужем. Најчувенија руска трагична глумица с краја ХУШ и почетка ХЛХ века, Катарина Семенова (1786—1849), прозвана од својих савременика »Трагедијом«, била је ванбрачно дете једне робиње (некога Путјате), а свршила је свој живот као жена сенатора и кнеза И. А. Гагарина. — Алексије Разумовски дошао је, од простог козака преко црквенога збора и дворске капеле, до положаја законитога, иако морганатичног, мужа царице Јелисавете, до грофовске титуле и колосалнога богатства, Сличних примера могло би се навести још много, почевши од средине ХУП! века па до наших дана. Сетимо се само необичне судбине Фјодора Шаљапина, из сиромашне занатлијске породице, који је прве основе вокалне вештине научио у скромном црквеном збору једне вароши на Волги,

а данас је признат од целога света за највећега уметника певања нашега доба.

И није нижи сталеж давао руском казалишту само глумце и певаче, односно глумице и певачице, него су излаЗили из њега и композитори, нарочито у почетно доба руске опере. MH баш ти композитори из народа највише су до-