Nova Evropa

momente« u odnosu dijalektičke metode naspram vremena, služeći se uobičajenom filozofskom, ili dijalektičkom, terminologijom, koju smo mi nazvali »stručnijom« za razliku od prostonarodnog načina izražavanja kojim se sami najradije služimo.

Ovde ćemo umetnuti jednu alineju o »stručnosii« ili »znanstvenosti«, kako Je mi shvaćamo, i kako na nju gledamo, — da bi stvar bila još jasnija. Dakle, da odmah kažemo otvoreno: mi sebi dopuštamo izvesnu skepsu prema nauci, ili bolje prema onomu što danas ide pod tim imenom, počevši od akademija i univerzitetskih katedara pa sve do »stroše znanstvenosti« Gjure Tiljka, urednika »Kulture«. I to naše nepoverenje nije od danas, pa se pozivamo samo na ono što smo fu nedavno rekli u »Novoj Evropi« o »stručnim« i »naučnim« prikazima, u vezi sa radovima profesora Murka i Pavla Popovića, koji pouzdano ne spadaju medju naše loše naučnike. Naročito smo nepoverljivi, to priznajemo, prema rastegljivim pojmovima fakovih znanosti kao što je »metoda dijalektičkoč materijalizma«, pogotovo kad je zastupaju akademski slikari i njihovi mladi saradnici nepoznatih fmen4 u prvim brojevima svojih »strog8o znanstvenih ilustrovanih revija«. Zato smo i u onom konkretnom slučaju, otklanjajući ulaženje u »stručnu« polemiku, uputili čitaoce na »stručniji« sud u idućem članku, gde jedan njihov mladi drug — bar s isto toliko prava i na isti stručan način kao i oni — raspravlja o tim pitanjima, зато за ргоНупов беса.

Da su naši nadobudni znanstveni dijalektičari malo vičniji čitanju onoga što drugi napišu pošto dobro razmisle, oni bi bili — i neznajući za naše rezervisano mišljenje o nauci i »siručnosti« — pravilnije pročitali onu našu rečenicu u zagradi, te otklanjanje da se udje u diskusiju o metodi dijalektičkoš materijalizma objasnili time što to i nije predmet raspravljanja u onom članku, koji eovori o polemisanju uopšte i o socijalnoj književnosti. Uostalom, ime A, Mužinića — kao što znaju naši stalni čitaoci — pojavilo se u »Novoj Evropi« prvi put pod onim kratkim člankom, pa niti je A. Mužinić »poznati saradnik 8. Ćurčina i,Nove Evrope'«, niti smo se mi solidarisali s njim, a ponajmanje su »Nova Evropa« i njen urednik uzeli ličnu oddovornost za članak koji je potpisan punim imenom [baš kao što to nisu činili ime čine ni za stotine i — sad već — fisuće drugih članaka koji izlaze u »Novoj Evropi« evo već punih dvanaest godina). Ali da podjemo redom,

Prvo je došla »Kultura«, »umjetnička i strogo хпапstvena ilustrovana revija« Gjure Tiljka, da u prvom članku зуоба prvog broja (za januar 1933, str. 2—4)*) oddovori piscu

#) Medjutim je izašao već i drugi broj »Kulture«, doduše još uvek pod istim uredništvom [Gjuro Tiljak, akad. slikar), ali »s novim licem i novom sadržinom«, koji će podmirivati »potrebu jednog većeg časopisa teo-

102

ORO