Nova Evropa

тешкоће за пласирање оних наших аграрних продуката које смо ми досада највише извозили. Неће нам дакле преостати друго до да се преоријентишемо, па и у самој пољопривреди. Пољопривредну продукцију требаће окренути у правцу првенственог покрића домаћих потреба. Ми још и данас, примерице, увозимо знатне количине аграрних продуката које бисмо могли и сами да продуцирамо. Ту је у првом реду семење за продукцију вегеталних уља; у току су настојања, која треба форсирати, да се то семење може добијати у самој земљи. Затим имамо знатне количине поврћа и воћа, које би се могле доносити са Приморја, односно из наших јужних крајева; систематски рад у том правцу дао би нашој пољопривреди нове приходе, а редуцирао би површине засејане житарицама. Међутим, с обзиром на претежно аграрни карактер наше земље и успркос све веће индустријализације, домаћи конзум не може да прими читаву нашу аграрну продукцију. Ми смо упућени на извоз, и бићемо то и у будуће. Него ту треба да форсирамо оне гране наше аграрне продукције које се даду лако пласирати, те код којих цене нису толико назадовале, или нема изгледа да би могле јаче назадовати. То су добрим делом индустријске биљке. Несамо да би наша индустрија могла добити у земљи потребне сировине, него и ради извоза. Аутаркистичко настојање индустријских држава иде поглавито форсирању продукције животних намирница; код индустријских сировина ситуација је већ повољнија, па је треба искористити. Будући да сточарство још увек пружа бољи рентабилитет него чиста пољопривреда, треба и њему посветити нарочиту пажњу, нарочито оним гранама које се даду најлакше пласирати у иноземству. Последњих година најбоље смо прошли с извозом воћа. За неке врсте готово да имамо монопол. Сада треба настојати да ту своју предност искористимо до крајњих граница; али смишљено, да хиперпродукција не би оборила цене испод продукцијоних трошкова. Речју, мишљења смо да морамо порадити око реоријентације наше пољопривреде, у првом реду у правцу аутаркије гледе наших властитих потреба, а онда форсирањем продукције оних артикала које можемо најлакше и најповољније да извеземо и пласирамо на страни, као наш специјалитет.

Стицај прилика налаже нам нашу још јачу индустријализацију. Ток ствари је данас такав да се и без неког нарочитог настојања индустрија знатно диже. Број нових подузећа — додуше у чедном обиму, али са много здравијом подлогом него што је то било у перијоди индустријализације у великим потезима, — бива све већи; а и многа подузећа која већ постоје проширују своју продукцију присту-