Nova Evropa

пајући фабрикацији нових артикала које досада нисмо израбивали. За развитак наше индустрије учиниле су више девизне стеге, тојест ситуација на девизном тржишту за последње две године, него смишљена индустријска политика од неколико година. Потраје ли данашња ситуација на девизном тржишту — а с обзиром на светске прилике она ће поуздано још да потраје — наша индустрија добијаће све снажнијег замаха. МИ то све успркос чињеници да куповна снага широких слојева још увек пада. Интересантно је, да је овај јаки развитак индустрије дошао управо у перијоду потпуног слома функцијонисања кредита. Дабогме, највећи део нових индустријских подузећа, нарочито у текстилу, припада иноземцима; али, сасвим без капитала, како је то случај код нас, не може се подизати ни чисто нацијонална индустрија, — ту нема друго до прилагођавати се.

Ми морамо имати активан трговински биланс. То тражи од нас данас и стање платежног биланса. Немогући јаче форсирати извоз, не преостаје друго до притегнути увоз; а то је опет понајбоље могуће форсирањем индустрије на нашем територију, — без обзира да ли је баш наша или је подигнута од усељеника. У сваком случају, много је лакше нацијонализовати нешто што је стално ту него нешто што је на страни! Много је горе, што ми у развитку наше индустрије идемо без икакова плана. Свак ради што и како га је воља; а питање је, да ли се капиталу у данашње време може дозволити да при свом пласирању он сам суверено одлучује. Прети наиме опасност, да би се у неким гранама индустријске продукције могли указати знакови презасићености која се — с обзиром на немогућност извоза — може изродити у тешку кроничну кризу; док истовремено друге гране индустрије ни издалека не могу да подмире наше потребе. За неколико година, процес индустријализације наше земље — по нашем мишљењу — више ће се развити него што је то био случај за последњих петнаест година. Чак и под претпоставком, да се прилике пољопривреде међутим битно не поправе. А ако би се оне поправиле у већој мери, развитак индустрије биће још снажнији. Велик број индустријских подузећа основаних у последње време налази се тек на почетку развитка, и са јачим капацитетом изаћи ће на тржиште тек идућих година. Услед свега тога, долази до превирања у самој _структури наше привреде. Пољопривреда ће се морати битно реоријентисати, јер ће се тенденција индустријализације све више истицати. Од тога ће, на концу, имати највећу корист баш пољопривреда. Искуство је показало, да привредној кризи најбоље одолевају оне државе у којима пољопривреда и индустрија држе некако исти корак.