Nova Evropa

Најгоре пролазе изразито. аграрне и изразито индустријске државе. Тенденције аутаркије, које данас — много пута и несвесно — долазе до изражаја у свим привредама, гоне према уравнотежавању пољопривреде и индустрије, према изравнавању великих и мањих подузећа. Чак и занатство има данас боље шансе, јер су се велики консерни у тешким моментима показали веома слаби. Али се преоријентација наше привреде, која задире и у саму њену структуру, не би смела изводити без извесног система. Данас се без плана не даје водити ни поједино господарство; још мање заједница свих господарстава. Планска привреда долази све више до изражаја; несамо у радничким већ и у чисто капиталистичким државама. Ту су Италија и Немачка, ту добрим делом већ и Сједињене Државе Северне Америке.

Индивидуализам у продукцији и дистрибуцији који је често граничио са каосом и безглавошћу, треба полако заменити колективизмом. У пољопривреди ће долазити до значаја све више задругарство. Исто и код занатства. А код индустрије, доминираће картели. Не данашњи картели, који у првом реду иду за искоришћавањем тржишта, него картели који ће присилно обухватити сва подузећа појединих грана, те који ће у првом реду регулисати продукцију. Чешкословачка се спрема да законским путем утврди темеље за даљњи развитак своје пољопривреде. Друге државе раде исто то за индустрију. Ни ми не смемо остати скрштених руку. Светска пољопривреда налази се у превирању. Идеја аутаркије превлађује. Те нове тенденције осећају се и код нас; ако не друкче а оно по последицама које мере других држава остављају на појединим гранама наше привреде. Ми смо одувек заостајали у изграђивању система привредне политике, — све је препуштано импровизацијама. Данас то више није могуће. Живот је додуше и сам толико јак да се куша акомодирати новим приликама; али ту превлађују егојистички интереси појединаца, па је дужност заједнице да она одређује главне линије по којима ће се развијати привредне прилике. Треба стога што пре ударити темеље смерницама новога развоја у изграђивању наше привреде. МИ сваки дан који се изгуби значи позитивно штету за нашу привреду, па и за целокупну земљу. Ефикасно сузбијање привредне кризе не може се препустити пуком развијању прилика, — потребан је смишљен и до у појединости израђен план.

От, Иво Белин.