Nova Evropa

Jima, akcijskim i komanditnim društvima, zadrugama i imovnim zajednicama raznih vrsta), ili su svojina države i raznih javnih tela, Preduzimač drži u rukama privredne sile koje mu u ртедиzeću irebaju, ali su te sile u savremenoj privredi sve manje vlasništvo jednoga čoveka; organizacija se kombinuje, i preduzimač uzajmljuje što nema sam u drugoda, sada zemlju, sada radnu snadu, sada poslovni kapital. Većina preduzeća pripada danas još privatnim licima ili privatnim organizacijama; ali je već velik i broj preduzeća javnog karaktera, Motivi privatnih preduzimač4 jesu lični interes, težnja za sticanjem i svojinom; a osnova cele savremene kapitalističke privrede jesu: individualizam, sloboda ličnosti, sloboda rada, i zaštita privatne svojine. Medjutim, jačaju u društvu i socijalni motivi, te ukoliko su jači socijalni interesi u pojedinim privrednim granama utoliko je više kolektivnih preduzeća i utoliko je izrazitija tendencija socijalizacije, i, j. tendencija za prevodjenjem privatnih preduzeća u kolektivna {državna i samoupravna), naročito kad služe prefežno Javnim interesima, a sa ciljem boljes osiguranja dobrima i pravednije raspodele koristi, Inače, značajna je za savremenu privredu koncentracija preduzeća, horizontalna (kad se radi o preduzećima istog reda) i vertikalna (kad se spajaju preduzeća koja preradjuju ı troše sa preduzećima koja proizvode),

U kapitalističkoj organizaciji, regulator privrede je slobodna konkurencija, koja deluje automatski po zakonu ponude i tražnje, Ekonomisti tumače dosta jednostavno to delovanje. Ako se neke robe {ili nekih poslova) traži više, vrednost i cena joj skaču, i zato preduzimači proHtiraju; to privlači veći broj preduzimača, u posao se angažuje više privrednih sila, proizvodnja ı radinost te vrste podižu se do nivoa traženja {zatim iiznad tog nivoa), i tako dolazi do izjednačenja. Protivan je proces, ako neke robe i radinosti ima previše: ponuda iznad tražnje obara vrednost, pa profit opada ili se gubi, Ali stvar nije tako jednostavna. Marks razlikuje u industriji čitav niz perijoda: srednju živahnost, prosperitet, prekomernu proizvodnju, krizu, stagnaciju., Pravilo Je samo tendencija. Izjednačenje izmedju tražnje ı ponude uredno funkcijoniše samo u teoriji; privredne sile ne daju se u praksi tako brzo reorijentisati kako se menja traženje, — ima neke inercije u organizaciji i do ravnoteže ne

dolazi ni tako brzo ni tako lako. Priroda, kapitali, i radne snage, ·

ne reagiraju i ne preokreću se automatski, a ni tražnja ı ponuda nisu uvek realne nego se osnivaju na spekulaciji i predvidjanjima, koji se češće ne ostvaruju i završuju sa potresima. Proces izjednačenja odigrava se, osim toda, na velikim površinama i u dugim razmacima vremena, Kod toliko sila u akciji i pri toliko složenoj cirkulaciji dobara, ne mogu se izbeći česte oscilacije cena, kurzeva, i nadnic4, A kad cene robe, berzanskih vrednosti, i nadnicš padaju, onda se to: stanje naziva krizom {ciklus), privreda prelazi iz stanja alttıviteta u stanje depresije.

34