Nova Evropa

U velikoj literaturi o krizama, izredjani su mnogobrojni uzroci koji ih izazivaju, Najviše se ističe preterana proizvodnja. Pri oceni dobre konjunkture preduzimači se zalete i forsiraju proizvodnju preko potrebe, dok u isto vreme pri visokim cenama konzumenti uzmiču sa svojim potraživanjima; a kad ponuda preteče potraživanje, roba se ne može prodati, U proizvodjača se gomila roba a nestaje novaca; stoga skače eskont, papiri padaju, i poslovi se obustavljaju, Ali angažovani kapitali ne mogu se lako ı odmah povući, ı poslovi se nastavljaju dok jedan deo preduzeća me skrahira. Zatim postepeno, nakon obustavljanja proizvodnje, dolazi do izjednačenja ponude i potražnje, cene se popravljaju, novi kapitali gomilaju, i ceo proces počinje iznova. Po Marksu, krize dolaze usled prekomerne proizvodnje, kojoj nije izvor u stvarnoj potrebi konzuma već u nagonu kapitalista za bogaćenjem, Proizvodnja i cirkulacija ne teku neposredno jedna iza druge, kupnja ı prodaja su rastltavljene, ne plaća se odmah, a ako se do plaćanja promeni vrednost robe na niže ne može prodana roba da podmiri dug. 1 tako dolazi do krize u pojedinim branšama, a kriza u jednoj branši povlači za sobom i sve druge koje su s njome posredno ili neposredno povezane, Opći uslovi kriza su u općim uslovima kapitalističke proizvodnje: radnici producenti proizvode po vrednosti više robe nego što dobijaju sredstava za konzum; producira se bez obzira na ograničenje tržišta u maksimalnim granicama produktivnih зпаба, а vrednost robe i višak vrednosti ne mogu se pri konzumu u kapitalističkoj proizvodnji realizovati i pretvoriti u kapital, I tako, neograničeni razvitak privredne produktivnosti dolazi stalno u konflikt sa ograničenom svrhom održavanja, iskorištavanja, i profitiranja kapitala,

Glavni i bitni uzrok svih privrednih kriza je, stvarno, u sistemu slobodne kapitalističke privrede, Sistem ne može dobro da predvidja i da racijonalno rasporedi privredne sile: neke privredne snage i neki krajevi produciraju previše, a u drugim krajevima i u drugim privrednim бтапаша nema dosta robe za zamenu, i zato ne može doći do izjednačenja, ni brzo ni lako; otuda krize i velika poremećenja koja s njima dolaze, Ta poremećenja su uzrok velike bede i nevolje, i oduvek su izazivala kritike i nezadovoljstva protiv privrednog sistema u kom se pojavljuju, U naše doba, ta beda kao da je dosegla kulminaciju, Doista, nema ništa strašnije nego gledati na jednoj strani gladne, gole, i oskudne ljude koji traže posla, a na drugoj posednike sredstava proizvodnje koji uništuju robu i obustavljaju poslove zato što ne mogu, ili ne umeju, da orfanizuju poslove tako da ljudi rade, žive, i proizvode ono što im treba. Privredni sistem u kom se to dešava morao se proglasiti bolesnim, a sloboda rada koja do tog dovodi morala je omrznuti ljudima. 1 duhovi su počeli tražiti izlaz iz ovoga stanja.

35